Crna ribizla ima širok areal uspevanja i posebne zahteve u pogledu klimatskih i zemljišnih uslova. Na pijacama nema velike ponude ribizle (crvene, crne) tokom vremena berbe i cena je viša od 200 dinara za kilogram. Ove sezone je tražnja bila velika, ali treba biti oprezan za uspostavljanje velikih zasada. Kao alternativa, možete od nje proizvoditi slatko, liker … Rađa više od 10 tona po hektaru u uslovima intenzivnog uzgoja.
Ribizla uspeva i dobre prinose daje na 300 do 800 m nadmorske visine a kada je u pitanju nadmorska visina iznad 1000 m bolji su južni sa prelazima ka istočnim i zapadnim položajima zato što je na njima veća vlažnost vazduha i zemljišta. Najbolje raste i najveće prinose daje na lakšim i rastresitijim dubokim, plodnim i dobro dreniranim zemljištima gde je pH 5,5 do 7. Crna ribizla je voćna vrsta otporna prema mrazu. U umerenom pojasu i pri pravilnoj nezi mogu izdržati niske temperature do -33°C. Prema zimskim mrazevima su najosetljivije jednogodišnje a posle dvogodišnje i starije grane (stabla). Crna ribizla je nešto osetljivija na pozne prolećne mrazeve zato što relativno rano kreće vegetacija, lista i cveta. Za kretanje većine sorata crne ribizle dovoljna je temperatura od 5°C a nekad se pupoljci otvaraju i na temperaturi od 2°C. Osetljiva je prema visokim temperaturama (preko 30°C) i suši tokom leta, a posebno u kombinaciji sa intenzivnim osunčavanjem gde dolazi do paleži i prevremenog otpadanja lišca. Crna ribizla je izrazito hidrofilna biljka, jer za svoje uspevanje zahteva najviše vlage od svih voćnih vrsta i to kako u zemljištu tako i u vazduhu. Njeno gajenje može biti rentabilno u krajevima u kojima godišnje padne 800 mm vodenog taloga, od čega bar 50% u toku vegetacije i gde je relativna vlažnost vazduha – (80-85%). Iako je heliofitna biljka, crna ribizla podnosi i izvesnu zasenu, te se može gajiti kao medjukultura u zasadima dugovečnih drvenastih voćnih kultura.
Za visoke i ustaljene prinose crna ribizla zahteva obilno dubrenje i to kako mineralnim tako i organskim dubrivima. Obilno dubrenje je neophodno u prvim godinama po zasadivanju, pre stupanja u punu rodnost, kako bi se mogli razviti snažni i jaki žbunovi velike nosivosti roda. U toku plodonošenja crna ribizla se djubri tri puta: u jesen, rano u proleće i posle berbe. U jesen ribiznjak se djubri stajnjakom i kompleksnim djubrivima. Stajnjakom se djubri svake treće ili četvrte godine sa 30.000 – 40.000 kg/ha, a kompleksnim mineralnim djubrivima svake godine (NPK 10:12:26 ili 8:16:24 ). U nedostatku stajnjaka, komposta ili treseta organske materije se mogu nadoknaditi zelenišnim djubrenjem. Od kompleksnih mineralnih djubriva za jesenje djubrenje se koristi NPK čiji je odnos 10:12:26. Dodaje se u količini 400-800 kg/ha i to (600-800 kg kada se koristi samo čisto, a 400-500 kg u godini kad se djubri i stajnjakom ili kompostom). Po rasturanju ovih djubriva potrebno je da se obavi oranje ili riljanje ribiznjaka na dubini do 12 cm da bi se zatrpala ne samo djubriva već i korovske biljke koje su se razvile posle poslednjeg prašenja.
Plod crne ribizle ima veliku hranljivu, terapeutsku i tehnološku vrednost a naročito je bogat u sadržaju vitamina C (do 200 mg%) i antocijaninima. Odlikuje se specifičnim mirisom. Po količini vitamina C crna ribizla sadrži 5 puta više vitamina C nego jagoda, 7 do 8 puta više nego malina i citrusi, 10 do 20 puta više od jabuke i kruške, 20 do 40 puta više nego višnja i kajsija i 100 puta više od grožđa. Pored vitamina (C, A, B, PP) i antocijana, plod crne ribizle sadrži značajne količine rastvorljive suve materije (oko 13%), šećera (6 do 7%), organskih kiselina (2,2 do 3,8%), belančevina (1,7%), mineralnih supstanci (0,5 do 1,0%) i tanina. Plod crne ribizle koristi se za jelo u svežem stanju, smrzavanje i za proizvodnju soka. U farmaceutskoj industriji se koriste i plod i list ribizle, posebno crne.
