Suša će ove godine poljoprivrednicima u Srbiji napraviti ekstremno visoke gubitke, jer početak žetve, čak i suncokreta, koji podnosi visoke temperature, pokazuje da su prinosi manji nego što se moglo proceniti „golim“ okom, rekli su poljoprivrednici Stiga i severne Bačke.
„Rod suncokreta je od dve do 2,5 tona po hektaru, a prošle godine je na istim parcelama bio 3,2 tone. Gubitak po hektaru će biti od 450 do 600 evra. Shvatio sam da sam ove godine džabe radio“, rekao je za Betu poljoprivrednik i predsednik udruženja „Stig“ Nedeljko Savić. Dodao je da će sličan prinos biti i kukuruza, koji će morati da se bere mesec dana ranije, odmah po završetku žetve suncokreta, jer mu se vaga spušta ispod dozvoljenog procenta. Savić je rekao da država nije ispunila obećanja, data posle protesta 2023. godine, a najurgentniji zahtev je da se upišu parcele u katastar „po drugom osnovu“, kako bi mogle da se ostvare subvencije po hektaru od 18.000 dinara i za sertifikovano seme od 17.000 dinara po hektaru. „Oko 80 odsto parcela zbog komasacije nije upisano u katastar, a taj proces traje više od deset godina. Vlada Srbije je prošle jeseni obećala da će dozvoliti upis tih parcela kako bi poljoprivredni proizvođači ostvarili subvencije i smanjili gubitke, ali to do sada nije učinjeno“, rekao je Savić. Istakao je da se u slučaju neispunjnja tog i drugih zahteva „skuplja snaga za jesen“, nakon okončanja žetve.
Poljoprivednik i predsednik udruženja proizvođača ratarskih kultura sa severa Bačke Miroslav Matković rekao je da je suša već treću godinu za redom napravila „katastrofu“. „Obratili smo se lokalnoj samoupravi da ih pitamo da li su išta uradili za poslednje tri godine trajanja suše da nam priteknu u pomoć i učine neke olakšice u plaćanju poreza ili na drugi način. Ako ne budu uveli takve mere, obratićemo se i Ministarstvu poljoprivrede i spremni smo i na radikalnije mere“, rekao je Matković. Istakao je da poljoprivrednici tog kraja neće sedeti „skrštenih ruku“. On je rekao da će poljoprivrednici na suncokretu imati gubtak od oko 40.000 dinara po hektaru, zavisno od toga koliko su uložili. U selu Ljutovu je za dva meseca, kako je rekao, kiša pala, ukupno pet litara po kvadratau, pa je prinos suncokreta oko tri tone po hektaru, a bio je od sedam do devet tona. U Tavankutu, od juče, kako je rekao, nema dovoljno vode u bunarima, pa opština doprema cisterne sa vodom za piće. „Uz to je ove godine i cena suncokreta 45 dinara, a sušne 2022. je bila sa subvencijom države od sedam dinara po kilogramu, ukupno 78 dinara. Gubici na kukuruzu će takođe biti oko 45.000 dinara po hektaru, a cena mu je samo oko 20 dinara po kilogramu“, rekao je Matković. Dodao je da je u toku žetva i da svi poljoprivrednici još nisu sabrali gubitke u proizvodnji ratarskih proizvoda, a kada se ona završi i saberu rezultati i uzmu u obzir niske cene i neispunjena obećanja države, „nezadovoljstvo će eskalirati“. Poljoprivrednici su, kako je naveo, nakon prošlogodišnjih protesta tražili i pomoć obezebeđenjem dizela na pumpama, bez akcize, ali o tome se išta ne govori mesecima, a bliži se kraj godine.
