U prethodnoj školskoj godini osnovci i srednjoškolci u 95 škola imali su više časova fizičkog vaspitanja u okviru pilot projekta „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo“, koji su realizovala tri ministarstva – prosvete, zdravlja i sporta. Ideja je bila da projekat od ove školske godine zaživi u svim školama. Međutim, očigledno je da od toga neće biti ništa jer je do početka školske godine ostalo nešto više od dve nedelje, a za više časova fizičkog potreban je dodatni nastavni kadar.
Pilot projekat „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo“, realizovan je u 73 osnovne i 22 srednje škole, a dodatne časove fizičkog i zdravstvenog vaspitanja imali su učenici u 194 odeljenja – u 172 odeljenja osnovnih škola i u 22 odeljenja srednjih škola. Đaci u osnovnim školama imali su časove fizičkog svaki dan, dok su u srednjim školama imali četiri časa nedeljno, a tamo gde postoje uslovi za to i pet časova nedeljno. U aprilu i maju odrađena su i finalna merenja koja se još obrađuju. „Čeka se obrada podataka Instituta za javno zdravskle Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Medicinskog fakulteta. Nakon dobijenih rezultata, tri nadležna ministarstva, odnosno Vlada Srbije će doneti odluku kako dalje. Teško da će projekat biti uveden sve škole, jer nema kadra za to, ali možda će prvo ući u sve škole sa jednosmenskim radom ili bar da ostane u školama gde je sproveden pilot projekat“, kaže za Euronews Srbija Miroslav Marković, potpredsednik Saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta. Dodaje i da su otvorene sve opcije, da se može razgovarati i o tome da se realizuju tri časa fizičkog nedeljno i dve sekcije nekog sporta.
Inicijativa za više časova fizičkog u školama postoji već duže vreme, jer su loše držanje tela, kriva kičma, gojaznost, najčešći zdravstveni problemi đaka. Istraživanje Instituta Batut je pokazalo da je danas svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno. Godinama se ukazuje da su deca slabo fizički aktivna, jedu nezdravu hranu, najviše vremena u toku dana provode ispred ekrana.
Značaj fizičkog i zdravstvenog vaspitanja učenika istaknut je i u Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030. godine, Akcionim planom za period od 2023-2026. godine. „Fizičke aktivnosti i bavljenje sportom u školskom uzrastu jesu jedan od najvažnijih faktora uticaja na pravilan razvoj i rast, kao i sveukupni razvoj ličnosti učenika i zbog toga posebnu pažnju posvećujemo unapređivanju fizičkih sposobnosti i motoričkih veština učenika“, naveli su u Ministarstvu prosvete pred početak uvođenja pilot projekta u 95 škola.
Inače, početkom prošle godine Savez profesora fizičkog vaspitanja uputio je inicijativu Ministarstvu prosvete i Nacionalnom prosvetnom savetu da se u osnovnim i srednim školama poveća nedeljni fond časova fizičkog, a da nastavnici fizičkog budu angažovani i u nižim razredima zajedno sa učiteljima, kao i da fizičko dobije natpredmetni status. Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja predlažio je da se u osnovnoj i srednjoj školi nastava fizičkog realizuje tako što se odeljenja dele u dve grupe ukoliko imaju više od 25 učenika.
