Zbog mladih koji se interesuju za običaje, tradiciju i stare zanate, „Staro selo“ se od osnivanja bavi njihovim negovanjem. Sarađujući sa grnčarima iz Zlakuse, kačarima iz Rožanstva, kovačima iz Ravni, liciderima iz Kruščice, pletiljama Sirogojna i drugima, Muzej ukazuje na značaj negovanja starih zanimanja jer njihovim odumiranjem gubi se dobar deo identiteta i kulturne baštine naroda.
Sasvim u maniru manifestacije koju godinama unazad organizuje Muzej na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno, kao i u duhu dobrih, starih običaja i ustanove koju predstavljaju, u „Starom selu“ su domaćini svoje goste dočekivali uz kafu, sok, sa toplim osmehom i uz zvuke frule. Jer, to je onaj dan u godini namenjen da nas podseti na sve što nekad beše od značaja za život i rad u seoskim domaćinstvima, bez čega se nije moglo, i sa čim je život bio lepši i malo lakši. U hladu borova Muzeja, na tradiciju i stare zanate i zanimanja podsetile su nas zanatlije.
Milka Savić iz Mirosavaca skoro 20 godina se bavi izradom narodnih nošnji. Ostavši bez posla, a za potrebe svojih unuka, sašila je prve nošnje za folklor, i tako je sve krenulo. Do sada se, kaže Milka, unuke nisu zainteresovale da je naslede, ali nikad nije kasno.
Zbog mladih koji se interesuju za običaje, tradiciju i stare zanate, „Staro selo“ se od osnivanja bavi njihovim negovanjem. Sarađujući sa grnčarima iz Zlakuse, kačarima iz Rožanstva, kovačima iz Ravni, liciderima iz Kruščice, izrađivačima narodne nošnje iz okoline Arilja, korparima, izrađivačima muzičkih instrumenata, Muzej ukazuje na značaj negovanja starih zanimanja jer njihovim odumiranjem gubi se dobar deo identiteta i kulturne baštine naroda.
Posetioci su bili ljubopitljivi po pitanju izrade nošnje, kolača od šljiva, korpi, i slično, a zavirili su i u kovačku radionicu. Uz zvuk frule frulaša Aca Markovića dan je proticao prijatno i u nadi da će se iznaći načini da ova dobra, stara zanimanja, opstanu.
