Izložba „Integracija“ likovnog umetnika Nemanje Popovića svečano je otvorena u Galeriji Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ), u petak, 16. avgusta, u 20 časova.
Nemanja Popović je rođen 1982. godine. Završio je Akademiju lepih umetnosti u Beogradu, u klasi akademika Dušana Otaševića 2005. godine. Volontirao je u Narodnom muzeju Zrenjanin i stekao muzejsko zvanje kustosa 2009. godine. Izlagao je na brojnim kolektivnim i samostalnim izložbama i učestvovao u mnogim performansima. Od 2017. godine živi i stvara u San Francisku.
“Pre dva dana sam došao iz San Franciska i moram da kažem da mi se nekako promenila percepcija jer ipak je prošlo 7 godina od ove vremenske i mesne distance koja je dovela do toga da sve nekako drugačije posmatram i mislim da je ova moja izložba došla u pravom momentu. Večeras je izložba portreta, zapravo jedan je autoportret i to su ljudi koji su meni jako bliski a izložbu sam nazvao „Integracija“ jer se bavi integrisanjem nekih svojih ličnih aspekata i ima veze sa meni bliskim ljudima koji naravno sačinjavaju deo mene i jednostavno sam osetio, obzirom da su mnogi iz Zrenjanina, da je pravi momenat da to prikažem sad. Radovi su nastali skorije, u ovoj godini, i paralelno se bavim sa više tematika a ispostavilo se da mi je ovo bilo najzgodnije da spakujem u kofer i donesem”.
„Tehnika prilikom izrade ovih radova je obična, akril na platnu, ali sam ja odlučio da koristim samo par boja koje sam naravno mešao i dobijao određene nijanse, ali su to neke boje koje se smatraju bojom energije zemlje, energije neba i čovekovog života, tako da, to je neka životna filozofija sa kojom se ja dosta slažem i ona je nekako uticala na moj rad. Večeras je u Galeriji ALUZ-a izloženo devet portreta a drugi deo izložbe su radovi iz dnevnika mojih snova i vizije iz meditacije. Sad nije to još nije sigurno ali posle Zrenjanina izložba bi trebalo da se preseli u San Francisko ali još nisam našao neku adekvatnu izložbu te moram u narednom vremenu da se posvetim tome.“ rekao je autor Nemanja Popović.
Autor je na otvaranju dodao sledeće o svojoj izložbi:
“Jedan deo izložbe predstavlja psihološke portrete meni bliskih i bitnih ljudi ali i jedan autoportret. U procesu sopstvene integracije, prolazio sam kroz sve ono što sačinjava mene a dolazi od drugih, meni dragih ljudi. Koristio sam svega par bojenih tonova u prikazivanju iste – uglavnom boja koje se koriste u tradiciji tao ali i teozofije: boje energije zemlje, neba i ljudskog zivota između. U drugom delu su reprinti crteža iz mog dnevnika snova i vizija iz meditacija.”
