Pre sadnje voćaka potrebno je pripremiti zemljište podrivanjem da obezbedimo uslove za dobar rast voćaka. Nakon toga treba dobro odmeriti razmak između voćaka jer to odlučuje o broju sadnica i budućoj količina voća u berbi.
Podrivanje zemljišta je agrotehnička mera koja je veoma preporučljiva da se obavlja u voćnjacima, naročito pre sadnje voćaka I u voćnjacima koji su podignuti na težim zemljištima. U toku redovne obrade i održavanja zemljišta tokom vegetacije dolazi do sleganja, nabijajanja i gubljenja povoljne strukture i bioloških osobenosti zemljišta. U praksi se to zove stvaranje “Plužnog đona”. U ovakvim nepovoljnim uslovima koren počinje da smanjuje svoju aktivnost, slabi ishranu stabla, što uzrokuje smanjenje prinosa i kvaliteta plodova. Na ovakvim zemljištima može doći i do taloženja vode usled velikih padavina što dovodi do ugušivanja korenovog sistema i sušenja stabala, a takođe voće biva osetljivije na bolesti. Da bi se sprečile ove negativne posledice, neophodno je rastresanje (PODRIVANJE) dubljeg odnosno središnjeg sloja zemljišta, u kome se razvija glavna masa korenovog sistema. Podrivanje se vrši pomoću specijalno konstruisanih plugova podrivača. Podrivanje se vrši na dubini od 50-70 cm, što zavisi od tipa zemljišta, vrste oruđa (podrivača) I jačine agregata koji ga vuče. Podrivanjem se vrši rastresanje zemljišta u zoni korenovog sistema , i zemljištu se vraćaju pozitivne osobine koje je dobilo prilikom podrivanja. Rastresa se površinski sloj zemljišta, postiže se bolji vodno-vazdušni režim, bolje se sakuplja i deponuje zimska vlaga. Efikasnost podrivanja se povećava ako se istovremeno vrši i dubinsko đubrenje mineralnim đubrivima pomoću depozitora.
Posle završene pripreme zemljišta predstoji nam da odredimo pravac redova i da u svakom redu obeležimo mesta za sadnju. Razmak sadnje zavisi od: voćne vrste, podloge, sorte, uzgojnog oblika krune. Raspored voćaka može biti: u vidu kvadrata ( jednako rastojanje voćaka u redu i između redova npr. 6m x 6m, 5m x 5m), pravougaonika ( razmak između redova veći od razmaka između voćaki u redu 6m x 4m, 5m x 3m itd.), u trougao ( voćke se nalaze na ivicama jednakostraničnih ili jednakokrakih trouglova, stabla svakog drugog reda se nalaze u međuprostorima prethodnih redova. Ovom sadnjom se dobija veći broj voćaka po jedinici površine). Rastojanje koje izaberemo voćkama mora obezbediti dovoljno hranidbenog prostora za normalan rast i nesmetano kretanje mehanizacije.
Obeležavanje redova i sadnih mesta u njima počinjemo određivanjem osnovnog reda, koji treba da je na najdužoj strani parcele. Na njegovom početku i kraju postavićemo po jedan kočić, a između njih zategnuti i privezati kanap. Ostale redove koji se nalaze upravno na osnovni red odredićemo tako što ćemo naći dva prava ugla na oba markera osnovnog reda. Možemo ih odrediti sa dve pantljike od 50 m ,tako što od prvog markera izmerimo 40 m na liniji koja ga spaja sa drugim markerom i tu pobodemo kočić, od markera sada pantljiku držimo na 30 m a od kočića na liniji (kanapu kojim su spojeni markeri osnovnog reda) pantljiku namestimo na 50 m i spajamo sa pantljikom od 30 m. Na mestu gde se dve pantljike spoje pobodemo kočić. Tako smo odredili prav ugao i postupak ponavljamo na drugoj strani. Kada smo odredili prave uglove određujemo redove,a u redovima sadna mesta obeležavamo kočićima.
