Nova studija pokazala je da pčele veoma teško podnose toplotni stres usled izuzetno visokih temperatura, kakve u Srbiji traju tokom celog leta. U nastavku saznajte kako vrućine, preko polena, ugrožavaju razmnožavanje pčela, kao i kakve su posledice za pčelarstvo.
Grupa istraživača sa Državnog univerziteta Mičigen u SAD eksperimentalno je ispitala kako kratkotrajno izlaganje cvetnica ekstremnoj vrućini utiče na ponašanje pčela, njihovu plodnost, razvoj i na preživljavanje potomaka. U toku eksperimenta, ovo izlaganje bilo je vrlo ograničeno – samo 4 sata na temperaturi od 37,5 °C – ali rezultati nikako nisu ohrabrujući. Naime, istraživanje je pokazalo da visoke temperature mogu drastično uticati na reprodukciju pčela. Ženke pčela koje su na raspolaganju imale samo biljke izložene toplotnom stresu, iako je broj cvetova bio sličan u obe eksperimentalne grupe, položile su čak 70% manje jaja nego ženke koje su na raspolaganju imale biljke koje nisu bile izložene toplotnom stresu. U toku istraživanja, larve koje su konzumirale polen sa ispitivanih biljaka imale su značajno nižu stopu preživljavanja od kontrolne grupe. Čak i one larve koje su uspele da prežive, razvijale su se sporije i imale su kraći životni vek od jedinki koje nisu konzumirale polen izložen toplotnom stresu.
Ovaj rezultat nije važan samo za naše razumevanje ponašanja domaćih pčela u vreme učestalijih i intenzivnijih toplotnih talasa, već je važan i za budućnost tzv. solitarnih pčela, koje su važan element naših ekosistema. Naime, oprašivanje, odnosno prenošenje polena sa jedne biljke na drugu, predstavlja jednu od najvažnijih ekosistemskih usluga, jer omogućava polno razmnožavanje i opstanak biljaka cvetnica. Interakcije između biljaka i oprašivača su od ključnog značaja za poljoprivrednu proizvodnju i očuvanje prirodnih ekosistema. Mnogi organizmi učestvuju u oprašivanju, ali pčele su nesumnjivo najvažnije među njima. Iako, kada pomislimo na pčele obično pomislimo na pčelarstvo i „domaće” košnice, većina pčela na svetu, oko 80% svih vrsta pčela, zapravo živi solitarnim, odnosno samostalnim načinom života, što znači da svaka ženka pravi pojedinačno gnezdo za sebe i svoje potomke. Pošto različite biljke imaju cvetove raznih veličina i oblika, one zahtevaju prisustvo oprašivača koji se takođe razlikuju po veličini i obliku. To znači da nije dovoljna samo jedna vrsta pčela da bi proces oprašivanja bio potpun: potrebna je raznovrsnost oprašivača kako bi sve biljke bile efikasno oprašene. Samim tim, iako je njihov životni vek relativno kratak i ne prave med, solitarne pčele svejedno imaju neprocenjivo važnu ulogu u oprašivanju.
Autori studije o uticaju vrućina na polen ističu hitnu potrebu za strategijama i rešenjima koja bi poljoprivredne kulture koje se oprašuju pčelama zaštitile od visokih temperatura. Jedan od predloga je korišćenje nadzemnog navodnjavanja za hlađenje polja tokom perioda ekstremne vrućine. Međutim, ta rešenja ne bi uklonila sve probleme sa kojima se pčele suočavaju u svetlu klimatskih promena. Promene klime izazivaju neusklađenost između perioda cvetanja biljaka i perioda aktivnosti pčela, kao i pomeranje geografskog rasprostranjenja (areala) određenih vrsta, što dovodi i do njihovog prostornog razmimoilaženja, a ne samo vremenskog. Kao rezultat, biljke i njihovi oprašivači se ne pronalaze, čime se prekida njihov suštinski važan odnos. Takođe, pored uticaja na polen, nagli porast temperature može kod pčela izazvati akutni stres i smrt, toplotni talasi mogu prouzrokovati hronični fiziološki stres, dok efekti dugoročnog zagrevanja okruženja mogu biti suptilniji i kumulativni, izraženi u promenama u veličini tela, fenologije, ponašanja, životnog veka i remećenja odnosa polova unutar populacija pčela.
