Suva šljiva je bila i ostala dobar proizvod. Ove sezone se sušenje šljive isplatilo – cena je 400 dinara za kilogram na domaćem tržištu! Otkupna cena sveže šljive je 25 – 30 dinara za kilogram. Stručnjaci ukazuju da je proces sušenja odlučujući za kvalitet.
Vreme berbe je jedan od osnovnih uslova za kvalitetno sušenje šljive. Šljiva za druge namene kao što su sveža potrošnja, rezanje ili zamrzavanje bere se u botaničkoj zrelosti dok se za sušenje bere u tehnološkoj zrelosti. Postoji više načina kako odrediti pravo vreme berbe šljive za sušenje a najjednostavnije je vizuelno. Tehnološka zrelost plodova karakteriše se uočljivom promenom boje pokožice ploda i pojavom voštane prevlake. Boja ploda postaje intenzivno plava ili drugačija što je sortna odlika. Promena boje mesnatog dela ploda, od zelenkaste u zlatno žutu. Vidljivo je i znatno povećanje krupnoće plodova sve do zrenja. Sušenje plodova šljive je najpogodnije kada suva materija u plodu dostigne vrednost preko 20%, mada se u praksi zbog kratkog vremena za proces sušenja počinje ranije ali ne sa nižom od od 18%.
Sam proces berbe se može obavljati na više načina. U većim zasadima ovaj postupak se obavlja mehanizovano sa tresačima a na manjim površinama može se obaviti ručno berbom ili kupljenjem posle trešenja. Važno je znati da u bilo kom načinu berbe mehanička oštećenja plodova treba svesti na mimimum. Ambalaži i transportu plodova treba posvetiti takodje posebnu pažnju. Ambalažu, odnosno plastične gajbe koje se najčešće upotrebljavaju, ne treba prepunjavati da ne bi došlo do deformisanja i gnječenja plodova.
Neposredna priprema plodova za sušenje podrazumeva: pranje, dipovanje, kalibracija i slaganje plodova na lese. Pranje plodova ima za cilj otklanjanje nečistoće (prašina, pesak i sl.) a pored toga se sa površine otklanjaju u izvesnoj meri mikroorganizmi koji mogu biti uzročnici kvarenja. Cilj pranja je i odstranjivanje hemijskih sredstava zaostalih na plodovima a koja su korišćena u procesu zaštite voća. Kod pripreme manje količine plodova pranje se može obavljati ručno pomoću priručnih, najčešće plastičnih posuda (tzv. kade) u kojima se nalazi voda. Kod velikih kapaciteta koriste se uređaji za pranje koji su u sklopu ostalih uređaja za pripremu. Dipovanje predstavlja postupak uklanjanja voštanog sloja sa pokožice koji otežava isparavanje vode iz ploda tako da se proces sušenja produžava. Ova operacija može se sprovesti potapanjem plodova u rastvor (0,5% NaOH na temperaturi od 90- 95 C u trajanju od 3- 5 sekundi), čime se postiže da se na pokožici plodova stvore vrlo fine pore što, uz otklanjanje voštane prevlake, olakšava isparavanje vode iz ploda. Sličan efekat se dobija ako se potapanje plodova obavi i u čistoj ključaloj vodi u trajanju od 3- 10 sekundi. Kalibrisanje je veoma važna mera pripreme plodova, a predstavlja vrstu sortiranja plodova po krupnoći. To je značajno zbog toga što samo plodovi približno iste krupnoće na jednoj lesi mogu biti ujednačeno osušeni. Ovi uređaji se nalaze locirani u produžetku uređaja za pranje ili dipovanje tako da je omogućen kontinuirani rad. Kada su u pitanju manje količine plodova, kalibracija se može ostvariti improvizovanim pomagalima koja mogu biti u obliku “sita“ sa odgovarajućim otvorima kojima se “prosejavaju“ plodovi. U praksi se plodovi šljive najčešće sortiraju u 3 veličine od kojih se najsitnija ne suši a ostale dve se koriste za sušenje. Nakon kalibrisanja plodovi se ređaju u jednom redu po lesama. To takođe može biti i mašinski što zavisi od tipa sušare i kapaciteta, može i ručno ako je u pitanju sušara manjeg kapaciteta. Značajno je napomenuti da se na jednoj lesi mogu nalaziti plodovi jedne kalibraže. Vreme sušenja traje od 30 – 36 sati.
