Siliranje kukuruza u sušnoj godini je izazov za stočare. Suva materija u biljkama je viša i teško je sabijati masu. Ako se ne sabije dovoljno moguća je pojava plesni i pregrevanje silaže.
Kukuruz je najčešća krmna kultura kod nas sa različitim mogućnostima korišćenja. Najviše se gaji u cilju proizvodnje koncentrovane stočne hrane ali se dosta koristi i za siliranje a manje kao zelena stočna hrana. Silirana cela biljka kukuruza je najviše spremana i korišćena vrsta silaže. Tome su u velikoj meri doprinele osobine kao što su najveća zastupljenost kod nas, visoki prinosi i dobra hranljiva vrednost. Karakteristika kukuruzne biljke je da sadrži dovoljnu količinu rastvorljivih ugljenih hidrata, koji omogućavaju uspešno siliranje bez dodataka. Najpovoljniji momenat za siliranje cele biljke kukuruza je faza voštanog zrenja. Tada je završeno nalivanje zrna i prikupljena maksimalna količina hranljivih materija u klipu. Posebno značajna odlika cele biljke kukuruza je da zrenjem pored količine sirove celuloze, povećava i sadržaj skroba, što je rezultat porasta učešća klipa u celoj masi. Optimalni sadržaj suve materije cele biljke kukuruza treba da bude od 35% do 40%. Usitnjena masa sa visokim procentom suve materije se znatno teže sabija, te su češći problemi pojave plesni i preteranog zagrevanja silaže.
Siliranje kukuruza u sušnoj godini je izazov za stočare. To je karakteristika ove godine, pošto smo imali veoma dug period visokih temperatura bez padavina. Masa kukuruza je sa većim sadržajem suve materije i sa smanjenim udelom klipa u ukupnoj masi. Ima i parcela na kojima nije došlo do oprašivanja i prektično i nema klipa. U ovim uslovima celu biljku kukuruza pre siliranja dobro iseckati, pri tome veličina odreska treba da bude do 3 cm. Nakon sitnjenja masa se odvozi do pripremljenog objekta za siliranje gde se masa istovaruje, raspoređuje i počinje sa sabijanjem. Posebnu pažnju obratiti na sabijanje jer se masa koja je zrelija zbog suše, teže sabija. Zbog toga se može i kvasiti masa kako bi se lakše sabila. Kod kvašenja voditi računa o količini vode i pratiti vlažnost točkova kiji gaze masu. Sabijanje se vrši unapred pripremljenim i opterećenim traktorom sve do vrha silo-objekta. Jedno treba imati na umu da se sa sabijanjem nikad nemože preterati jer što je bolje sabijanje to je kvalitetnija silaža.
Po završetku sabijanja siliranog materijala potrebno je da se silaža pokrije folijama u cilju sprečavanja naknadnog ulaska kiseonika. Nakon prostiranja folije neophodno je da se ona optereti i za tu svrhu mogu se koristiti traktorske gume, vreće sa peskom, sam pesak ili zemlja.
