Plodonosno povrće iscrpljuje zemljište jer mu je za rast i razvoj potrebno mnogo hranljivih materija. Kako poboljšati zemljište i šta na njemu sejati i saditi?
S obzirom na vremenske uslove, nedostatak padavina u mnogim krajevima, sezona plodonosnog povrća kao što su paradajz, paprika i patlidžan, bliži se kraju. Mnoge biljke paradajza je uništila plamenjača, pa je pitanje hoće li zeleni plodovi uspeti da sazreju. Paprika i patlidžan u baštama koje nisu redovno zalivane ili navodnjavane, izgledaju sparušeno, plodovi su sitni, često gorki. U svakom slučaju, vreme je za planiranje i čišćenje gredica od ovog povrća, na mesto kojeg će doći neko novo. Plodonosno povrće iscrpljuje zemlju jer mu je za rast i razvoj potrebno mnogo hranljivih materija, posebno azota, fosfora i kalijuma. Zato je važno obnoviti plodnost zemljišta pre nego što posejete ili posadite sledeću kulturu.
Ako na tom mestu ne planirate ništa da uzgajate ove jeseni, posejte biljke za zelenišno đubrivo, kao što su detelina, grahorica ili lupina. One će sprečiti eroziju, obogatiti zemlju azotom, a nakon što narastu, zaorite ih. U slučaju da dodajete mineralno đubrivo, neka ono bude uravnoteženo poput NPK 10-10-10. Može se dodati i kalijum sulfat ili koštano brašno. Ako niste sigurni u kakvom je stanju tlo, najbolje je uraditi analizu i prilagoditi đubrenje.
Setva krajem avgusta, u septembru i oktobru zavisi, naravno, od klime i vremenskih uslova. U nekim su krajevima pale obilne kiše dok je negde i suša, pa su setva i sadnja trenutno uveliko otežani. Na mesto paradajza, paprike i patlidžana preporučuje se sejanje se uglavnom zelenog i korenastog povrća. Zelena salata, zavisno od sorte, ima vrijeme berbe 30 do 60 dana. Odaberite sorte koje dobro podnose kraće dane i hladnije temperature. Spanać takođe možete brati već nakon 30 dana, odnosno njegovu bebi verziju za salate, sendviče, smutije. Takođe voli hladnije temperature. Rukola je brzorastuća biljka i moći ćete je brati već nakon 20 dana. Sejte ju sukcesivno, kako biste stalno imali sveže listove. Blitva je otporna na hladnoću, može se brati do kasne jeseni, a preživeće i sneg i slabiji mraz. Kupusnjače poput kupusa, kelja i raštana dobro će uspevati na gredici na kojoj je raslo plodonosno povrće. Ako ih sejete iz semena, gledajte da su sorte ranijeg dozrevanja. One koje posadite ješćete već ove jeseni. Rotkvice brzo sazrevaju, dobro uspevaju u jesen, a mogu se brati već nakon 20 do 30 dana. Šargarepa i peršun seju se u avgustu jer im je za formiranje korena potrebno i do 80, odnosno 90 dana. Mogu prezimiti, posebno ispod snega. Beli i crveni luk najčešće se sade krajem septembra i u oktobru. Ako vreme posluži, može i u novembru, a za berbu će stići u proleće.
