Osamanaest organizacija civilnog društva, potpisnica Deklaracije o plati za život, ocenilo je danas da vezivanje obračunate minimalne potrošačke korpe za minimalnu zaradu predstavlja uspostavljanje siromaštva u Srbiji kao normativnog okvira.
Ukazali su da minimalna zarada danas „ispod praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo“ na koje se odnosi minimalna potrošačka korpa robe i usluga za mesec dana. „Već danas je iznos (cena) minimalne potrošačke korpe veći nego što je bio pre tri meseca, a narednih meseci će nastaviti da raste, tako da ni 2025. godine minimalna zarada, u stvari, neće biti u visini minimalne potrošačke korpe“, procenjeno je u saopštenju. Navedeno je da je Socijalno-ekonomski savet postigao konsenzus o izjednačavanju minimalne zarade i cene minimalne potrošačke korpe, ali se zna samo minimalna cena rada za 2025. godinu, dok je u toj računici uzeta stara cena korpe, iz maja ove godine.
Potpisnici Deklaracije podsećaju a su sindikati prethodnih godina zbog stalnog rasta troškova života, zahtevali da se minimalna cena rada usaglašava dva puta godišnje, ali su taj zahtev ignorisali članovi Socijalno-ekonomski saveta iz Vlade i Unije poslodavaca Srbije. Ukazali su i da minimalna potrošačka korpa ne meri troškove osnovnih socijalnih i egzistencijalnih potreba radnika i njihovih porodica, već isključivo prosečnu potrošnju 30 odsto najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji. „Primera radi: minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlano domaćinstvo dnevno na raspolaganji ima 800 dinara za hranu, a mesečno za obrazovanje 137 dinara“, naveli su u saopštenju pitajući da li je to dovoljno za dostojanstven život.
Zato se organizacije potpisnice Deklaracije zalažu „za platu za život“ – za platu koja će „zaista svim radnicima i radnicama i njihovim porodicama obezbediti dostojanstven život“ što podrazumeva da „radnik ili radnica i njihove porodice zaista mogu da zadovolje osnovne životne potrebe: hranu, odeću, stanovanje, javni prevoz, komunalne i telekomunikacione troškove, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, slobodno vreme i kulturu“. „Ljudi ne žive da bi radili, već rade da bi živeli“, piše u saopštenju.
Kako je navedeno, poslednji podaci pokazuju da „plata za život“ u Srbiji iznosi 144.457 dinara. „Trećina radnika i radnica u Srbiji, oko 640.000 njih, zarađuje platu koja je manja od 60.000 dinara. Polovina zarađuje manje od 74.000, a platu veću od 140.000 dinara ima tek 13 odsto zaposlenih“, ukazali su potpisnici Deklaracije. Istovremeno profiti kompanija rastu, pa je tako privreda Srbije u 2023. godini ostvarila neto dobit u vrednosti od 8,2 milijarde evra. „Sasvim je u redu da se privreda razvija, ali ne preko leđa podplaćenih radnika i radnica. Država mora da počne da štiti radnike i radnice i značajno poveća minimalne zarade kako bi ih približila plati za život, a kompanije, koje na njihovom radu ostvaruju ogromne profite, moraju da preuzmu odgovornost i omoguće svojim zaposlenima da iskorače iz siromaštva“, navedeno je u saopštenju.
Zajedničko saopštenje potpisali su: Centar za politike emancipacije, Centar za dostojanstven rad, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Fondacija Centar za demokratiju, Ministarstvo prostora, Centar za održivi razvoj Srbije, Zajedničko – Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara, Centar za istraživanje javnih politika, ROZA – Udruženje za radna prava žena, FemPlatz, Organizaciju za političku ekologiju Polekol, ASTRA, Alternativni centar za devojke, Ženska platforma za razvoj Srbije, Centar modernih veština, Liceulice, BeFem i Pravo na vodu.
