Svedoci smo čestih požara na otvorenom. U atarima gore žetveni ostaci, usevi, pašnjaci, voćnjaci, objekti.
Svi smo odgovorni za očuvanje životne sredine i sprečavanje požara. Deo smo te sredine i na njeno očuvanje utičemo svojim delanjem ili ne delanjem. Ovog leta visoke temperature i dug beskišni period doveli su do sušenja vegetacije na poljima i u naseljima. Suve biljke idealna su materija za gorenje i u slučaju da se upale požar se vrlo brzo i nekontrolisano proširi. Trenutak nepažnje može biti uzrok nevolja i nesreća. Ako ovom problemu pristupimo odgovorno možemo značajno umanjiti mogućnost da dođe do požara. Aleksandar Mitić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije podseća na šta da obratimo pažnju i kako da postupamo da do požara ne dođe.
Ne paliti vatru na otvorenom polju.
Radove na njivi raditi mehanizacijom isključivo u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim časovima ili po mogućnosti noću.
Uvek oko imanja organizovati pojas sa obrađenim površinama u trakama.
Voditi računa da ne dođe do pregrevanja poljoprivredne mehanizacije prilikom rada.
Traktore, samohodne kombajne pre početka radova obavezno dodatno pregledati i proveriti njihovu ispravnost.
Obratiti pažnju na pancirna creva za gorivo i na creva za izduvne gasove.
Posle žetve žitarica i drugog bilja nikako ne paliti žetvene ostatke, nego ih plitko zaorati.
Takođe, mladare, izdanke i grančice i grane iz voćnjaka posle zelene ili zrele rezidbe nikako ne izvlačiti iz zasada i paliti, nego ih istarupirati ili dopunski plitko obraditi, savetuje Mitić.
Ovo su neki od važnih postupaka kojim možemo sprečiti požare. „Vatra je dobar sluga, ali loš gospodar“, narodna je mudrost. Setimo se toga, jer ćemo samo odgovornim ponašanjem sprečiti štetne posledice koje požar može ostaviti, od narušavanja prirodne sredine i materijalne štete do ugrožavanja svih živih bića.
Podsećamo da građani u slučaju požara treba da pozovu vatrogasnu službu na broj telefona 193.
