Zbog izražene suše i nedostatka vlage u zemljištu, mnogi ratari ove godine odustaju od setve uljane repice. Kako kažu, u već ionako teškoj proizvodnoj godini, nisu spremni na rizik da kupuju skupo seme i bacaju ga u prašinu.
„Nema uslova za setvu uljane repice ove godine, mislim da je niko neće sejati. Zemlja je veoma suva, ne možemo da je pripremimo. Kako stvari stoje, ovog leta ćemo spojiti 100 dana bez kiše“, kaže za Agroklub poljoprivrednik Goran Filipović iz Kisača. Do sada se uvek držao optimalnog roka setve koji je, kaže on, od 20. avgusta do 10. septembra. „Pridržavam se agroroka, kako struka nalaže, to mi se pokazalo kao najbolja odluka. Prošle godine sam je posejao 2. septembra i imao sam izvanredan prinos od 2,7 tona po jutru. Oni koji su sejali krajem septembra, imali su čak tonu manje od mene.
Ipak, ove godine je sasvim druga priča. „Kulture koje se seju u jesen, a „skidaju“ tokom leta, kao što je uljana repica, do sada su davale odlične prinose. Od 2017. godine leto nam je postalo veliki problem, jer usevi stradaju. Na žalost, sada ni od uljane repice nema ništa“, kaže Filipović i dodaje da ne vredi čak ni sejati krajem septembra. „Šta to vredi, kada je zemlja izuzetno suva. Treba da padne najmanje 50 do 100 litara kiše po metru kvadratnom da bismo uopšte mogli da uzoremo i pripremimo. To će se teško dogoditi.“
Kao predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika, Filipović je u stalnom kontaktu sa kolegama ratarima iz drugih delova Vojvodine i Srbije. Situacija je, kaže, svugde ista. „U atarima Subotice uljana repica se masovno seje. Subotički ratari kažu da nema nikakvih uslova da je seju ove godine. Seme je veoma skupo, a ne ide da ga bacamo u prašinu.“
Ratar Nedeljko Savić iz sela Ćirikovac kod Požarevca do sada je sejao uljanu repicu na 40 hektara. „Ove godine je neću sejati, nema šanse da bi išta bilo od nje. Stanje je katastrofalno, ovde više od 60 dana nije pala kiša, nema ni približnih uslova za setvu“, kaže on, dodajući da ratari u ovako teškoj godini nisu nikako spremni na još jedan rizik. „Repica je specifična. Dešava se da se poseje i da se nakon toga osuši klica, što je veliki problem. Nije ovde uopšte pitanje roka, pitanje je kakva će biti jesen, da li će stići da se razvije za zimu. Ako nespremna dočeka zimu, prinosi su nikakvi.“
Agroekonomista Ondrej Funćik potvrđuje da trenutno ne postoje uslovi za setvu, ali ni za nicanje ove kulture. „U ovom trenutku nikako ne treba počinjati setvu. Vlage nema, velika je suša i zemlja ne može dobro da se pripremi. Optimalni rok još nije zakazao, ali pitanje je kada i da li će se to uopšte moći uraditi jer kiše nema“, kaže ovaj stručnjak i dodaje da je prvi važan preduslov za setvu optimalna količina vlage. „Ako nema dovoljno vlage i ujednačenu pripremu, onda je to veliki problem. S obzirom na veliku sušu, napominjem da će nam za jesenju obradu zemlje trebati od 300 do 400 litara kiše.“ Funćik napominje da krajnji rok za setvu uljane repice može da bude 5. oktobar. „Ako se nastave ovako visoke temperature, rok se do tada produžava. Neće ratari zakasniti ni ako je poseju krajem septembra, početkom oktobra.“ „Jedino što bi sada moglo da pomogne je navodnjavanje. Ipak, i nakon navodnjavanja, treba sačekati dva, tri dana, da se osuši zemlja, pa tek onda sejati“, kaže Funćik. Površine pod uljanom repicom u Srbiji se povećavaju u poslednjih pet godina, kaže on. „Postoji trend rasta, jer je uljana repica zahvalna kultura. Ipak, videćemo kako će ova suša na to odraziti“, priča naš sagovornik i napominje da su ove godine prinosi uljane repice bili veoma loši. „Na to je uticao nedostatak snega tokom zime i manjak prolećnih kiša. Cvetanje je bilo u martu, nikad ranije, a tada je bila najveća suša, kad govorimo o proleću“, zaključuje on.
