Pravoslavni vernici obeležavaju Usekovanje glave Svetoga Jovana Krstitelja. Dan Usekovanja provodi se u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.
Pravoslavni hrišćani i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju uspomenu na smrt proroka, preteče i krstitelja Svetog Jovana. Sveti Jovan se slavi i 20. januara, u znak poštovanja prema svecu koji je, po predanju, krstio Isusa Hrista.
Ovaj dan, svrstan među slave, podseća na smrt Svetoga Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a po želji njegove žene Irodijade.
Po naređenju cara glava svetitelja je odsečena odnosno „usekovana“ i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu.
Učenici Jovanovi preko noći tajno su uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva, zakopana je posebno, na tajnom mestu. Kasnije je preneta u Jerusalim, a u vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.
Usekovanje glave uvek se obeležava na dan kada je osvećena crkva koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Na današnji dann ne treba raditi nikakve teže poslove kako napolju, tako i unutar kuće a cela porodica posti
Verovanje kaže da se na ovaj dan ne jede i ne pije ništa što je crveno jer ova boja simbolizuje prolivenu krv Jovanovu. Ovaj običaj se u pojedinim delovima naše zemlje naročito praktikuje zbog zdravlja dece koja takođe ne jedu namirnice crvene boje.
U istočnoj Srbiji se veruje da na ovaj dan čak treba skidati i crveni končić sa ruke, koji prema sujeverju onome ko ga nosi, ostalim danima – donosi sreću. Naime, prema ovom verovanju danas se crveni končič ne sme ostaviti vezan jer bi od ovog dana sve išlo naopako.
U narodu se kaže i da je danas dobar dan za branje lekovitog bilja a u mnogim mestima održavaju se vašari.
Na praznik Usekovanja glave svetog Jovana Krstitelja, 1914 godine rođen je blaženopočivši patrijarh Pavle.
