Zova sve više privlači pažnju poljoprivrednika, a razlog su izuzetno visoki prihodi, niži troškovi uzgoja i rastuća potražnja na tržištu. Ove godine suša je uzgajivačima smanjila profit na granicu rentabilnosti.
Peskovito tlo na severu Vojvodine idealno je za uzgoj voća i vinove loze, ali u poslednje dve decenije ima sve više zasada zove kao izuzetno rentabilne kulture, gde se gaji na blizu 40 hektara. Prosečan rod je oko 12 tona po hektaru za koji otkupljivači daju oko 4300 evra. Na imanju Jene Šerfezija iz Horgoša, koji ima zasade na pet hektara, ove godine suša je i pored zalivnih sistema desetkovala prinos. Ova sezona je užasno teška i loša za svaku kulturu, za svako voće. Mi tako računamo da neće prinos pokriti ni potrošenu struju za zalivanje, ni za radnike, ni ništa. Tek onako, iz časti. da ne ostavimo na stablu. Oberemo, ali matematički skoro nemamo računa“, kaže Jene Šerfezi, poljoprivrednik iz Horgoša.
Svaki berač može dnevno ubrati do 400 kilograma zove, a satnica je 350 dinara. „Ujutru u 6 počinjemo, do 11, 12 sati beremo zavisi koliko je naručeno, dobro je brati“, kaže Jožef Berenji, berač. „Nije teško brati, ali već više ne može ni gazda da plati od ovoga, zato što je slaba cena i nema roda“, kaže Laslo Horvat Katai iz Horgoša.
Otkupljivači i prerađivači su zainteresovani za cvet, ali plodovi zove donose čak 7 puta veći prihod. Sve ide za izvoz, jer kod nas nema organizovanog otkupa i prerade. „Kod nas nije baš jaka potražnja. U Mađarskoj, u severnoj Mađarskoj ove godine naglo su povećali potražnju za zovom, znači preko evra nude i šalju odmah i šleper i gajbe i sve, a kod nas onako“, navodi Jene Šerfezi, poljoprivrednik iz Horgoša.
Zova, najčešće sorta „hazberg”, skoro da ne zahteva hemijsku zaštitu zbog čega se svrstava u organsku proizvodnju. Poznato je da postoji 87 proizvoda od zove, a najčešće se koristi u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.
