Vojvođanski budžet ove godine iznosiće oko pet odsto onog republičkog. Iako je svaki iznos ispod sedam odsto protivustavan, niti se bune vojvođanske vlasti, niti se oglašava Ustavni sud. Koje su sve ustavne i zakonske norme prekršene i da li autonomija mrtvo slovo na papiru u najvišem pravnom aktu zemlje?
Republika Srbija je država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, vođena načelima građanske demokratije, ljudskim pravima i evropskim vrednostima. Tako barem piše u Ustavu, koji takođe definiše Srbiju i kao državu sa dve autonomne pokrajine – Kosovom i Vojvodinom. Vrlo jasno je predviđeno i njihovo finansiranje.
U Ustavu piše da „budžet autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike Srbije“. Od kako je ustav stupio na snagu, vojvođanska kasa retko je bila napunjena ustavom garantovanim iznosom. Ove godine, na primer, iznosi oko pet odsto. Zbog redovnog zakidanja pokrajinskog budžeta, aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine su 2016. protestovali u Beogradu i Ustavnom sudu podneli inicijativu za ocenu ustavnosti dela Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu Srbije.
„U Srbiji, nažalost, ne postoje nezavisne institucije, a da je Ustavni sud nezavisna institucija kao što bi trebalo da bude, on bi morao da donese odluku da od 31. decembra 2008. godine svaka Vlada Republike Srbije i svaki saziv Narodne skupštine je kršio ustav nedonošenjem zakona o finansiranju Vojvodine i zakona o nadležnostima Vojvodine“, kaže Bojan Kostreš, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine
Vojvođanske vlasti redovno su se žalile na mršavljenje pokrajinske kase, sve do 2016. godine, kada je kormilo u Banovini preuzela Srpska napredna stranka. Od tad – muk. Ni to ne čudi vojvođansku opoziciju koja kaže „zašto bi se oni koji su se celu političku karijeru zalagali za ukidanje Vojvodine sada borili za nju?“ A nešto, kažu, ima i do novca. „Bahata, nesposobna naprednjačko-radikalsko-socijalistička vlast ne želi o tome da razgovara, jer kad bi o tome razgovarali morali bi da podnesu račune gde se pare troše. A to je ono što njih boli“, kaže Kostreš.
Srbija je tako ostala država sa dve pokrajine, u jednu od kojih novac neće da šalje, a u drugu – ne može jer su zabranjene transakcije u dinarima. Ali ipak, predstavnici vlasti se hvale kako izdvajaju novac za Kosovo. „Ako je tačno ono što tvrdi predsednik Srbije, da se svake godine iz republičkog budžeta odvaja oko 800 miliona evra za finansiranje svih državnih funkcija na severu Kosova, ispada da je budžet Kosova isti kao budžet Vojvodine, jer je on za ovu godinu oko 815 miliona evra. Samo je pitanje gde taj novac za Kosovo završava. Kada bi se on podelio svakom pojedincu, svaki Srbin sa Kosova bi dobio oko 8.000 evra godišnje. Nisam siguran da je do njih stiglo i osamdeset evra, ali je taj novac negde završio“, kaže Milan Ćulibrk, urednik u nedeljniku „Radar“.
Zvanično, najveći deo para ostaje u glavnom gradu. Prosečna plata u beogradskom regionu u prvih šest meseci ove godine za trećinu su veće od prosečne plate u Vojvodini.
