Članice Evropske unije, sa dodatkom Švajcarske i Norveške, primile su u prvoj polovini ove godine 513.000 zahteva za međunarodnu zaštitu, slično kao u istom periodu 2023, ali sa važnim promenama na nacionalnom nivou, saopštila je Agencija EU za azil (EUAA).
U novom polugodišnjem izveštaju EUAA se navodi da se u drugoj polovini godine obično očekuje više zahteva za azil pa se procenjuje da bi evropske zemlje do kraja godine mogle da prime oko milion zahteva. Broj zahteva za azil je u prvih šest meseci bio za oko 7.000 manji nego u prvih šest meseci 2023, kada ih je bilo najviše od migrantske krize 2016. Agencija je istakla da broj zahteva za azil ne daje potpunu sliku potrebe za zaštitom u EU, imajući u vidu da je krajem juna privremenu zaštitu imalo 4,5 miliona lica raseljenih zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Sirijci su podneli najviše zahteva za azil – 71.000, što je za sedam odsto više u poređenju s istim periodom prošle godine. Na drugom mestu su i dalje Avganistanci (45.000), ali sa 18 odsto manje zahteva nego u prvih šest meseci 2023. Posle velikog priliva na Kanarska ostrva prethodnih meseci, Malijci (9.600) i Senegalci (7.500) podneli su tri puta više prijava za azil.
Nemačka je od januara do juna primila gotovo četvrtinu svih zahteva, 124.000, što je za petinu manje nego u istom periodu prošle godine. Španija je na drugom mestu po broj primljenih zahteva za azil, sa 88.000, slično kao u prvoj polovini 2023. Broj zahteva podnetih u Italiji je povećan za više od trećine, na 85.000, dok Kipar (4.900) i dalje dobija najviše prijava po stanovniku.
EUAA je saopštila da je i dalje veliki broj tražilaca azila iz latinoameričkih zemalja, od kojih mnoge imaju bezvizni režim s EU. Državljani Venecuele su podneli 37.000 zahteva, Kolumbije 29.000, a Perua 14.000. Velika većina njih, 90 odsto Venecuelaca i 80 odsto Kolumbijaca, prijave je podnela u Španiji, ali je 53 odsto Peruanaca azil zatražilo u Italiji, dok su prošle godine najviše išli u Španiju. Broj Ukrajinaca koji su tražili azil malo je povećan, na 12.000, od kojih je više od polovine podneto u Francuskoj, a petina u Poljskoj.
„Uzeti zajedno, ovi trendovi predstavljaju značajne izazove za vlasti EU za azil i prihvatanje. S obzirom da je broj predmeta koji čekaju prvostepene odluke i dalje stabilan (925.000), EUAA je nudila operativnu pomoć za 11 država članica“, navodi se u saopštenju. Dodaje se da je stopa priznavanja za prvostepene odluke o zahtevima za azil iznosila oko 46 odsto. Stopa priznavanja je procenat odluka kojima se podnosiocima zahteva daje ili status izbeglice ili supsidijarna zaštita. U slučaju Sirijaca stopa priznavanja bila je 92 odsto na nivou EU+, za Avganistance oko 65 odsto, dok je za Turke stopa pala na 18 odsto sa 54 odsto kolika je bila 2019. godine.
