Većina zemalja u svetu neće postići dovoljno visoku stopu fertiliteta da održi postojeći broj stanovnika na zemlji do 2100. godine, pokazuje najnovije istraživanje Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju na Univerzitetu u Vašingtonu. Nove projekcije naglašavaju drastičan pad na globalnom nivou.
Najnovije istraživanje Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju na Univerzitetu u Vašingtonu ukazuje na to da će do kraja veka veći broj rađanja biti zabeležen u siromašnim zemljama, dok će u ostalim, većim i razvijenim, stopa fertiliteta opadati. Na globalnom nivou, ona će pasti sa 2,23 – koliko je bilo 2021. godine, na 1,59 u 2100. godini. Zemlje u kojima je zabeležen, do sada, veliki pad stope fertiliteta su: Južna Koreja (0,78 deteta po majci), iako je ova zemlja uložila velika sredstva kako bi zaustavila taj pad od 25 odsto u poslednjih 16 godina. Na listi su i Japan, koji je nedavno usvojio novi zakon za zaustavljanje pada nataliteta, a koji podrazumeva povećanje dečijih dodataka i produženje roditeljskog odsustva. Prošla godina bila je osma uzastopna u kojoj se beleži pad nataliteta u ovoj zemlji. Tu je i Italija, kao jedna od najstarijih zemalja u Evropi, u kojoj je prosečan broj dece po majci opao na 1,2 u prošloj godini. Španija, Grčka, Portugalija, Nemačka i Tajland takođe su na vrhu liste zemalja sa sve manjom stopom fertiliteta. Čak i u velikim zemljama, poput Kine i Rusije, stopa fertiliteta opada. U Indiji i Nigeru gde je fertilitet visok, u poslednjih godinu dana takođe je zabeležen pad.
Kao potencijalni faktori za niske stope fertiliteta navode obrazovanje, pristup kontracepciji i odlaganje roditeljstva. Tu su i ekonomski faktori, kao što su troškovi podizanja dece i društvene promene na tržištu radne snage.
Prvi put od 1960. broj živorođene dece u Evropskoj uniji pao je ispod četiri miliona 2022. godine (3,88 miliona). Samo je 1990. prvi i za sada jedini put rođeno više od pet miliona beba (5,1 miliona). Ukupna stopa plodnosti u 2022. bila je 1,46 živorođenih beba po ženi. Najnižu stopu pre dve godine prijavile su Irska i Finska, gde je zabeležen pad za više od 20 odsto. Predviđanja su da će Italija, Španija i Andora imati najnižu stopu fertiliteta do 2050. godine, dok će neslavnu titulu u 2100. godini preuzeti Srbija, Ukrajina, BiH i Severna Makedonija.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa fertiliteta u Srbiji se povećavala 3 godine za redom. Sa 1,48 u 2020. na 1,52 u 2021, odnosno 1,63 u 2022. godini, da bi u prošloj godini opala na 1,61, uprkos novčanim podsticajima. Ali, prema projekcijama pomenutog istraživanja, Srbija će pred kraj veka imati negativnu stopu fertiliteta, 0,96. Uz nas, tu će biti jedino Severna Makedonija sa 0,97.
Kako bi se nivo populacije održao, zemljama je potrebna ukupna stopa fertiliteta od 2,1, ili takozvani „nivo zamene“. Kada stopa padne ispod tog nivoa, stanovništvo počinje da se smanjuje. Stručnjaci upozoravaju da će ovakvi trendovi promeniti u potpunosti globalnu ekonomiju i stvoriti demografski podeljen svet.
