Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Vozdviženje časnog Krsta, često nazivan i (jesenji) Krstovdan. Ovoga dana praznuju se dva događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: pronalazak časnog Krsta na Golgoti i povratak časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim.
Događaj Vozdviženja na ikoni predstavlja se tako što na amvonu u crkvi stoji Patrijarh u potpunom arhijerejskom ornatu i jedan đakon, a među njima stoji veliki drveni krst, koga oni vozdvižu (uzdižu). Iza Patrijarha stoje mnogi arhijereji i sveštenici, neki obučeni u odežde, a neki ne. Sa desne strane, niže amvona, stoji carica Jelena u odelu carskog dostojanstva sa krunom i skiptrom i nebrojeno gologlavog naroda.
Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe, bere se i posvećuje bosiljak. Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve „ići naopako“.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke. U narodu je ukorenjena izreka: “Ko se Krstom krsti, za Krstovdan posti!”
