Lucerku treba kositi kada može da se dobije najveći prinos biljne mase, najbolje hranljive vrednosti, a da pri tome dužina iskorišćavanja lucerišta nije dovedena u pitanje.
Osim sorte, izbora parcele, pravovremenih i odgovarajućih primenjenih agrotehničkih mera, pravilno košenje lucerke ima veoma značajan uticaj na prinos i kvalitet krme lucerke i njenu dugovečnost. Dobar balans između visine prinosa i kvaliteta krme možemo uspostaviti jedino ukoliko pravilno odredimo vreme košenja. Zato lucerku treba kositi kada može da se dobije najveći prinos biljne mase, najbolje hranljive vrednosti, a da pri tome dužina iskorišćavanja lucerišta nije dovedena u pitanje. U našim uslovima to se postiže kosidbom u fazi početka cvetanja. Razmak između otkosa ne bi trebalo da bude kraći od mesec dana kako bi se ostavilo dovoljno vremena da se u listu sintetišu dovoljne količine organske materije za narednu regeneraciju i ishranu korena. U godini zasnivanja lucerišta prvi otkos trebalo bi obaviti što kasnije od uobičajenog košenja. Optimalno vreme košenja je u fazi punog cvetanja, pa do formiranja mahuna. Kasnijom kosidbom prvog otkosa biljkama se daje mogućnost za bolje ukorenjavanje i preraspodelu biljnih hraniva, čime se pospešuje njegov ubrzani razvoj, kao i dobro formiranje krunice iz koje će u narednim porastima izbijati brojni pupoljci.
Drugi otkos u godini zasnivanja lucerišta obavlja se u poslednjoj dekadi avgusta, a poslednji krajem vegetacije. U godini zasnivanja lucerišta u početku razvoja velike štete mogu naneti korovi. Ukoliko je razvoj korova intenzivan, može se pristupiti ranijoj kosidbi u cilju suzbijanja korova. Kosi se u momentu kada su korovi u fazi pupoljenja, bez obzira na fazu razvoja lucerke. U tom slučaju kosi se na visinu 8 do 10 cm, kako bi se lucerka što brže regenerisala. Takvom košenjem često se oštete mlade mlade biljke lucerke, pa je bolje primeniti pravovremene i odgovarajuće hemijske mere borbe protiv korova. Veoma bitan momenat u proizvodnji lucerke je i pravilno određivanje vremena košenja poslednjeg otkosa u jesen. S obzirom na to da se u tom periodu lucerka priprema za prezimljavanje, poslednji otkos mora biti najmanje 50 dana pre nastupanja prvih jesenjih mrazeva.
Time se obezbeđuje dovoljno dug period da se koren i krunice obezbede hranom za prezimljavanje i upešan početak vegetacije u proleće. Zbog toga pri planiranju sistema kosidbe tokom godine potrebno je uzeti u obzir da razmak između pretposlednjeg i poslednjeg otkosa bude nešto duži. U našim agroekološkim uslovima optimalno je da poslednji otkos obavi početkom novembra, a pretposlednji 45 dana ranije.
