Ren je povrtarska kultura koja se uzgaja zbog ljutog, zadebljalog podzemnog stabla (korena), ali je i lišće takođe jestivo. Za razliku od korena, manje je ljuto, a bogato je vitaminima, hlorofilom i mineralnim solima.
Lekovita svojstva rena koriste se u lečenju bronhitisa, astme, jetre, opekotina, herpesa, a štiti i od prehlade. To je višegodišnja biljka, koja u drugoj godini razvija cvetonosno stablo. Međutim, za ishranu se koristi koren jednogodišnjeg ili dvogodišnjeg rena.
Optimalna temperatura za rast je 17-20 C, a klijanje i nicanje započinje već na 3-4 C. Dobro podnosi hladnoću, ali mlade biljke stradaju već na -6 C. Ima skromne zahteve prema svetlosti, tako da uspeva i na zasenjenim mestima, ali zbog velike lisne mase potrebno mu je dosta vode. Međutim, u uslovima prevelike vlage postane vodenast i često truli, dok pri nedostatku vode kvalitet korena opada. Ren najbolje uspeva na plodnim, srednje lakim, odnosno srednje teškim zemljištima, sa neutralnom ili slabo kiselom reakcijom zemljišta, ph 6,5-7. Na teškom zemljištu koren se grana, krivi i veoma je ljut, dok na suviše lakom nije ukusan. Posebno su dobre rečne doline, zbog povećane vlažnosti vazduha i zemljišta.
Dolazi na prvo mesto u plodoredu, kada se uzgaja kao jednogodišnja kultura. Najčešći i najbolji predusevi su strna žita, posebno pšenica, zatim mahunjače, odnosno razne leguminoze. On nije dobar kao predusev, jer se regeneriše i postaje korov. Zbog toga, posle rena treba gajiti trave, odnosno kulture sa jakim korenom i velikom nadzemnom masom, (kukuruz, sirak, tikve, suncokret..), a u cilju uništavanja samoniklih biljaka. Seme se teško formira i zato se uglavnom razmnožava vegetativno, odnosno korenovim reznicama, koje se dobiju od bočnih žila. Reznice se pripremaju tokom vađenja rena, obično u kasnu jesen. Da bi se izbeglo obrnuto postavljanje u zemlju, gornji kraj se preseče ravno, a donji ukoso. Reznice mogu da se sade kasno u jesen ili se do proleća čuvaju na hladnom mestu, najbolje u vlažnom pesku, za prolećnu sadnju. Uglavnom se koristi prolećna sadnja, ali ren dobro podnosi i jesenju sadnju. Od jedne biljke se u proseku dobije 3-4 reznice, a može i više. Dobar prinos ostvaruju kada su oko 1 cm debljine i dužine 20-25 cm.
Nakon vađenja, ren treba što pre da se uskladišti. Kod brze potrošnje, odmah se čisti od zemlje i uklanjaju se žile od kojih će se pripremati reznice. Najčešće se čuva u podrumu ili trapu, ali se zbog lakšeg kontrolisanja temperature, vlažnosti vazduha i zdravstvenog stanja korena, preporučuje čuvanje u podrumu. Optimalni uslovi skladištenja su u hladnjačama ili specijalnim skladištima, na temperaturi od 0-10 C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85-90%.
Kod đubrenja, koriste se organska i mineralna đubriva. Ren najbolje uspeva uz đubrenje organskim đubrivima,a stajnjak se unosi u jesen zajedno sa dubokim oranjem. Mineralna đubriva se koriste pred sadnju rena i u toku vegetacije. Azot utiče na rast lišća, a posebno korena, ali preobilnim đubrenjem azotom potencira se rast lišća na račun korena, produžava vegetacija i pogoršava hemijski sastav korena. Fosfor je važan za formiranje korena, a kalijum za optimalan sadržaj suve materije, šećera i otpornost biljaka.
