Setva je počela, a optimalni rok za setvu ozimih strnih žita je do 25. oktobra. Ove jeseni posle sušnog perioda kiša je donela dobre uslove za setvu i klijanje semena pšenice.
Svake godine, ili bolje rečeno svake jeseni se u Podrinju i Rađevini, strnim žitima zaseje do 5.000 ha. Od tih površina najviše se poseje pšenice, stočnog ječma, dok ostale površine su zasejane tritikaleom, ovsem i sa raži. Zavisno od dinamike uspremanja kukuruza, soje, vremenskih uslova i pre svega cene, te površine mogu preći i 5.000 ha. Najbolji i najčešći predusev je svakako soja, ali soja se u Podrinju seje na dosta manjim površinama nego što se planira sejati strnih žita.
Nakon spremanja preduseva, sledi osnovna obrada. Ukoliko je parcela na lakšim tipovima zemljišta, treba izbegavati klasičnu osnovnu obradu. Oranje izostaviti po svaku cenu i obradu izvršiti teškim tanjiračama pa setvospremačem uz unošenje manjih količina mineralnih hraniva, od onih koje se unose klasičnom obradom. Ukoliko se radi klasična obrada, ne treba orati na punu dubinu, jer žita imaju žiličast korenov sistem i oranje na 30 cm, samo poskupljuje proizvodnju.
Treba sejati deklarisano seme, ispravnim sejalicama. Samo tako može da se obezbedi optimalan sklop po preporuci proizvođača. Voditi računa o masi 1.000 zrna jer je ona osnova za setvu. Po m2 obezbediti od 450 do 600 klijavih zrna. Zrna po nabavci naklijati kako bi se proverila njihova energija klijanja, a i sama klijavost. Mineralna ishrana treba da bude takva, da obezbedi dovoljnio hraniva kako bi usev normalno ušao u fazu bokorenja. Ne sme da bude previše bujan, jer u tom slučaju ukoliko zima bude blaža može doći do pojačanog rasta tokom zime, a nakon pojave snežnih padavina takav usev će pod težinom snežnog pokrivača povaljati se i na proleće će se teže oporaviti. Preporuka bi bila da se mineralna ishrana odradi u dva do tri puta. Bar jedna prihrana treba da bude folijarna i u kombinaciji sa sredstvima za zaštitu bilja. Treba imati u vidu i onu količinu hraniva, koja je ostala od preduseva, što je minerizovano u zemljištu, i na osnovu toga vršiti đubrenje. Prihranu obaviti ako je to moguće na osnovu N. min metode. Ukoliko ne, onda se treba osloniti na iskustvo, procenu stanja useva i onu količinu planiranih-preostalih hraniva.
