Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda, pisac i aktivista predstavio je čitalačkoj publici svoj novi roman „Pod tuđim suncem“.
Majićev novi roman, kao i prethodne, objavio je Vulkan, najznaimljivije delove čitao je glumac Vojislav Brajović, a govoreći o nastanku romana, Majić je rekao: Kad završim rad na nekom rukopisu uvek mi se neke nove ideje motaju po glavi, razmišljam o nečemu što me negde progoni, a ovaj put su to bili neki ljudi, neki likovi koje mi guramo pod „tepih“, koji su neka „naličja“ ovog društva, kao što smo i mi, većina nas večeras, neka „naličja“. Mene je posebno zanimala vizura ljudi koji su bili spremni ili koji su dali najviše što čovek može da da za ovo društvo danas, i kako bi oni gledali i kako gledaju na ovo za šta su svoj život davali ili dali – kako oni koji su bili u prethodnim ratovima, tako jednako i oni koji su bili u prethodnim generacijama: šta bi nam rekli ti ljudi kad bi ustali iz grobnica, oni koji su prošli golgotu, kad bi nas pogledali i kad bi videli koga biramo, koga dovodimo za ministre vojne, koga postavljamo na najviša mesta u državi za koju su oni generacijski stradali. Iz te ideje je krenulo moje razmišljanje – istakao je Majić.
Naglašavajući da kroz svoja dela istražuje ono što pojedinac skriva duboko u sebi, a što ga sprečava u ličnom i društvenom napretku, Majić je sebe opisao kao pisca koji se bavi tim „naličjima“, pokušavajući da razotkrije unutrašnje barijere pojedinca. Njegov kritički pogled na društvo i introspektivni pristup otvaraju teme koje su često neprijatne, ali ključne za razumevanje lične i kolektivne stagnacije.
Priču „Pod tuđim suncem“ Majić započinje jedne kišne noći, u taksiju broj 382, kada Kosta Rašić, penzionisani oficir, odluči da krene put Krfa. Nakon što je prodao kuću u kojoj je odrastao kako bi vratio dugove, prvi put će zakoračiti van granica svoje zemlje, tragajući za istinom, koja mu je jedino preostalo utočište. Slučajan susret s Marijom, taksistkinjom koja te noći postaje njegov saputnik, predodrediće sve ono što će se dogoditi pod tim tuđim suncem… Glavni junak Kosta zapravo simboliše univerzalnu potragu za smislom i istinom, a putovanje zarad novog početka nosi težinu emocionalnog tereta. Jer, Majićev junak prodaje svoju prošlost kako bi se oslobodio dugova, ali i unutrašnjih demona. A Marija je sušta suprotnost, zato što Rašića njena želja za bekstvom od sebe i sopstvenog života istovremeno privlači i udaljava. Dijalog dvoje saputnika, ispunjen neotkrivenim emocijama, otkriće suštinu ljudske patnje i nade, otvoriti prostor za refleksiju o gubicima, snovima i istinama koje često ostaju skrivene. Pričom o Kostinom i Marijinom putu pisac ukazuje na univerzalne teme izgubljenosti, potrage za identitetom i suočavanja s izazovima koje život donosi…
