Oko 126 milijardi dinara agrarnog budžeta čini gotovo sedam odsto državne kase. Ipak, stručnjaci smatraju da rekordna izdvajanja za poljoprivredu ne daju željene rezultate, a ocena da subvencije nisu dobro „targetirane“ stiže i iz državnih institucija.
Pregovori poljoprivrednika i Vlade o tome koliko i kako će se isplaćivati subvencije po hektaru i dalje traju. Deo udruženja ne odustaje od 17.000 dinara uz pravdanje računima za sertifikovano seme. Smatraju da bi ta mera državi uštedela novac koji sada ide fiktivnim gazdinstvima, gde subvencije dobijaju vlasnici parcela, a ne poljoprivrednici. – Iz tog razloga ta mera od 17.000 dinara je mera koja izbegava da vlasnici zemlje, pošto nemaju račune za sertifikovana semena, dobiju subvencije. Znači, to utiče na kvalitet ratarske proizvodnje i samim tim ne pravi štetu u agrarnom budžetu – rekao je Radomir Krnić iz Udruženja poljoprivrednika Severni Banat u Kikindi.
Država je taj iznos podsticaja prihvatila u junu, uz dodatak da sredstva mogu biti isplaćena posle provera koje traju i do godinu dana. Zbog toga toga se sve više udruženja odlučuje za drugu ponudu države. Da im se u roku od dve nedelje, bez provera i bez pravdanja računima, isplati 10.000 dinara. – Zato što nas je zadesila velika suša i jednostavno poljoprivrednici moraju što pre da se razduže. I u tome bi bili obuhvaćeni i voćari i sva zemlja obradiva koja je ubačena u E-Agrar, ali to nije sve. Mi tražimo i dalje da gorivo bude bez akcize na svim pumpama, da se urede javna skladišta berza pio – rekao je Miroslav Matković iz Udruženja poljoprivrednika Subotica.
Iako polovina svih državnih subvencija ide u poljoprivredu, rezultati nisu onakvi kakvi bi mogli da budu. Za dekanku Ekonomskog fakulteta razlog je što se poljoprivreda ne tretira kao isključivo ekonomska kategorija, već i kao socijalna. Što se čak 90 odsto podsticaja daje kroz direktna plaćanja, a samo pet odsto agrarnog budžeta ide u ruralni razvoj, odnosno u investicije. – Gde poljoprivredni proizvođači kažu, nije bitna cena na tržištu, ja ću dodati subveniju koju mi daje država direktno na tu cenu i odlučiti da li ću i kako ću proizvoditi, pa se stvara prostor za neefikasnot. Ukoliko oni investiraju u nove tehnologije, ukoliko oni poboljšavaju uslove sopstvene proizvodnje, mi ćemo taj efekat videti već naredne godine kroz povećane količine koje su nam dostupne na tržištu i, s druge strane, kroz niže cene koje mi svi želimo – rekla je prof. dr Žaklina Stojanović, dekanka Ekonomskog fakulteta.
Da su direktna davanja neefikasna, čuje se svaki put kada mlekare spuste otkupnu cenu mleka za onoliko koliko za koliko država podigne premiju za mleko. Protivnici naglašavaju i to da su semenarske kuće značajno podigle cenu kada su subvencije u ratarstvu uslovljene računima za sertifikovano seme.
