Katastar rudarskog otpada napravljen je pre četiri godine, ali umesto detaljnih i ažurnih podataka o rudarskim deponijama u Srbiji, javnosti su bile dostupne samo šture informacije, iako je na pojedinim lokacijama uskladišten opasni otpad i na njima postoji opasnost od klizišta, objavila je danas Balkanska istraživačka mreža (BIRN).
Srbija je dobila Katastar rudarskog otpada, glasio je naslov vesti koju je u afirmativnom tonu prenela nekolicina medija početkom 2020. godine. Projekat je koštao 2,1 milion evra i finansirala ga je Evropska unija sa 90 odsto učešća. Iz Ministarstva rudarstva i energetike tada su rekli je Srbija „dobila jasnu sliku“ u pogledu rudarskog otpada“, što „čini osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka u pogledu rešavanja pitanja rudarskog otpada“, ali četiri godine kasnije postavlja se pitanje koliko je ta slika jasna.
Na internet aplikaciji Katastra rudarskog otpada donedavno su bili dostupni samo oskudni podaci o 41 napuštenoj deponiji rudarskog otpada, a podataka o deponijama aktivnih rudnika na njoj nije ni bilo, iako je projektom najavljeno prikupljanje podataka sa više stotina lokacija.
Istraživanje BIRN pokazuje da su se na javno dostupnom serveru na sajtu Ministarstva nalazili – u mašinsko čitljivom formatu – detaljniji podaci o značajno većem broju deponija, koji pokazuju da među napuštenim deponijama ima i onih sa opasnim otpadom, od kojih su pojedine na mestima na kojima postoji opasnost od klizišta. Nije poznato da li su ovi podaci aktuelni i validni, kao ni da li su prikupljani u okviru projekta izrade Katastra.
