Šargarepa i peršun imaju umerene zahteve za svetlom, ali sorte uzgajane pod plastenikom razvijene su tako da dobro podnose niže nivoa osvetljenja. Na šta paziti?
Iako se korenasto povrće poput šargarepe i peršuna može uspešno skladištiti u podrumima ili još bolje trapovima, ništa se ne može meriti sa mladim, sočnim korenjem u proleće. Zemljište u rano proleće je uglavnom vlažno zbog čega je teško u njega sejati. Zato uzgoj u negrejanim plastenicima omogućava ranu berbu, nekoliko nedelja pre prolećne setve na otvorenom. Na dinamiku ove proizvodnje često utiče uklanjanje glavnih kultura kao što su paprika i paradajz. Ipak, ako imate mesta, posejte šargarepu i peršun.
Njihovo klijanje započinje već pri temperaturi zemljišta od 4-5°C, iako je u takvim uslovima proces usporen. Optimalna dnevna temperatura vazduha iznosi 10-15°C, ali ove kulture mogu izdržati i blaže mrazeve do -5°C bez značajnih oštećenja. Šargarepa i peršun imaju umerene zahteve za svetlom, ali sorte uzgajane pod plastenikom razvijene su tako da dobro podnose niže nivoe osvetljenja. Ipak, ako folija nije čista ili ako su biljke pregusto posejane, smanjuje se količina svetlosti, što može usporiti rast i oslabiti ih.
Tokom jeseni i zime, potreba za vodom je niska, ali kako proleće dolazi, sa boljim svetlosnim uslovima, potreba za redovnim zalivanjem postepeno raste. Ključno je održavati ravnomernu vlažnost zemljišta kako bi se izbegla deformacija korena. Zemljište mora biti duboko obrađeno i rastresito kako bi se izbeglo uvijanje ili grananje korena. Iako se za uzgoj na otvorenom često ne preporučuje organsko đubrivo, kod uzgoja u plasteniku, organska materija pomaže u zadržavanju vlage i hranljivih materija. Važno je koristiti isključivo zrelo stajsko đubrivo jer će amonijak iz nezrelog oštetiti mlade biljke.
Za uspešan uzgoj u plasteniku važno je odabrati odgovarajuće sorte. Preporučuju se one sa vegetacijskim razdobljem od 100 do 130 dana, poput sorte Amsterdam, Berlicum i Nantes. Upravo su Nantes posebno popularne zbog kratkog razdoblja rasta i ukusnog ploda, ali treba paziti da se ne seju pre novembra kako bi se izbeglo prerano stvaranje cvetnih stabljika. Peršun se takođe može uzgajati na ovaj način, bilo listaš ili korenaš. Takođe je važno odabrati sorte sa što kraćim vegetacijskim periodom.
Jedna od ključnih stvari je pravilno pripremiti zemlju, najmanje dve do tri nedelje pre setve, dubinski je obraditi i po potrebi uneti đubrivo. Pre setve se preporučuje da se obilno navlaži, a nakon nicanja osigurati ravnomerno zalivanje sa manjim količinama vode. Važno je da setva ne bude pregusta kako bi se osigurao kvalitet plodova. Optimalna gustina je 150-250 biljaka po kvadratnom metru. Kod šargarepe se to može postići sa razmakom od 20 cm između redova, dok za peršun setva na razmaku od 15-20 cm daje najbolje rezultate. U slučaju da je pregusto posejano, biljke raščupajte.
