Efekat kampanja koje se pokreću sa ciljem ukazivanja na važnost doniranja organa često izostaju na terenu, rečeno je na panelu Fondacije Hemofarm “Najvažniji poziv u životu”, jer samo trećina pacijenata kod koje je potvrđena moždana smrt postanu donori.
Nacionalna koordinatorka za transplantaciju organa KC Vojvodine Aleksandra Plećaš Đurić je rekla da, kada postoji saglasnost porodice za darivanje organa, onda oni veruju da bi to želeo i taj preminuli član porodice ili vide utehu za sebe. Sami veruju da time čine humano i dobro delo, navela je ona i istakla da je težak trenutak u kojem se postavlja takvo pitanje. Kada odbijaju, često kažu da nikada o tome nisu razgovarali, rekla je Plećaš Đurić. Pored jasno definisanih medicinskih procedura, postoji pravilnik koji definiše utvrđivanje moždane smrti, rekla je ona i objasnila da treba razlikovati komu i moždanu smrt. Moždana smrt se utvrđuje i potvrđuje, to je smrt organizma, rekla je Plećaš Đurić i istakla da samo dobro lečen pacijent i u takvoj proceduri može biti donor. Neosnovan je strah, ponavlja ona, da neko neće biti lečen kako treba da bi se njegovi organi mogli transplantirati.
Osnivač Fonda B92 Veran Matić rekao je da u džepu uvek ima donorsku karticu, da je dobroovoljni davalac krvi i koštane srži. Matić smatra da je važno da postoji jasan stav Sinoda SPC o translantaciji organa, kao i da je potreban konsenzus političkih partija, političara, civilnog društva i građana i da se napravi neka vrsta pakta koja će se baviti ovom temom, koja se ne tiče političke borbe i vlasti u ovoj ili onoj opštini.
Nikola Stanojević, čija porodica je darivala organe njegove bake, rekao je da su takvom odlukom spašena četiri života.
Za više od 2.000 ljudi, odraslih i dece, u ovoj zemlji znači svaki sat jer su im potrebne transplantacije organa, rečeno je na panelu kompanije Hemofarm “Najvažniji poziv u životu, zašto je važno biti donor”.
