Optimalni rok za setvu pšenice teče, stručnjaci savetuju ratare da što više poseju do kraja oktobra. Paori kažu da će ove jeseni smanjiti površine pod pšenicom i da će štedeti na repromaterijalu, jer im nedostaje novac da bi primenili punu agrotrehniku.
Stručnjaci objašnjavaju da je vreme setve ključan faktor koji utiče na visinu prinosa, zbog toga svi savetuju da se što veće površine poseju do kraja oktobra. Navode, da će najmanje polovina ovogodišnjih površina biti posejana pšenicom „sa tavana“ i to ne samo zbog toga što proizvođači nemaju dovoljno novca da nabave sertifikovano seme. „Deklarisanim semenom posejaće se najviše 280.000 hektara. To je zbog toga što je semenarstvo dugo godina zanemarivano i nije organizovana proizvodnja. Najavljene subvencije za deklarisano seme će sada verovatno podstaći semenarske organizacije da proizvedu veće količine“, kaže prof. dr Miroslav Malešević, stručnjak za strna žita. „Srbiji za setvu 600.000 hektara treba oko 120.000, 130.000 tona semenske pšenice, a ove godine je proizvedeno svega oko 70.000 tona i to je problem za koji trenutno nema rešenja. Sada treba da se angažuju nadležni i da se u ovogodišnjoj setvi obezbede dovoljne količine semenske pšenice za sve one koji sledeće godine budu izrazili želju da seju pšenicu“, objašnjava.
Korišćenje semena „sa tavana“, dodaje, ne mora nužno da znači drastično manji prinos u žetvi, ali nosi niz drugih neizvesnosti. „Ako se dobro dezinfikuje i doradi sopstveno seme može da smanji prinos oko 5 posto. Više će se izgubiti sa kašnjenjem u setvi i nekvalitetnom setvom. Mnogo je veća verovatnoća da to seme „sa tavana“ ne bude dobro zaštićeno od bolesti, pa će se više sredstava za zaštitu koristiti, što značajno poskupljuje proizvodnju“, kaže Malešević uz napomenu da bi ove jeseni trebalo očekivati bolesti i štetočine. „Budući da će pšenica i ječam brzo nići, mogu se pojaviti lisne vaši koje prenose viruse, a u toku je seoba miševa sa kukuruzišta na mlade zasejane useve, pa će i oko toga morati da se vodi računa“, dodaje Malešević.
Prema podacima Udruženja Žita Srbije ove godine pšenicom bi trebalo da bude zasejano oko 600.000 hektara, što bi bilo za 25.000 hektara manje nego prošle godine. „Ja sam za to da se poseje nešto više pšenice, bar 650.000 hektara, jer je pšenica univerzalna hrana. Mogu je jesti i ljudi i životinje. Može da se lageruje i da čeka trenutak da se dobije neka bolja cena. Pokazalo se da su pšenica i ječam otpornije na klimatske promene“, navodi Malešević i podseća da je pšenica više nego dobar usev, posebno u centralnom delu Srbije gde je velika zakorovljenost zemljišta i gde bi se setvom hlebnog zrna populacija agresivnih korova smanjila, a zemljište regenerisalo. „Kod nas je praksa da se na godišnjem nivou smanjuju površine pod usevima sa čijom cenom ili prinosima, a nekada i jednim i drugim, proizvođači nisu tokom prethodne godine bili zadovoljni. Ove godine sigurno možemo da očekujemo manje površine pod pšenicom, ali pravo stanje će se znati tek po završetku setve“, kaže Sunčica Savović iz Udruženja „Žita Srbije“. Troškovi proizvodnje pšenice se razlikuju od godine do godine, a univerzalne kalkulacije nema.
Tržišna 2024/2025. godina, koja je za pšenicu i ječam počela 1. jula, je treća po redu koju smo započeli sa rekordnim prenesenim zalihama pšenice. U 2022. imali smo ih oko 700.000 tona, godinu dana kasnije 1,2 miliona tona, a 2024. čak 1,6 miliona tona. Prvog oktobra u silosima u Srbiji bilo je čak 4,5 miliona tona pšenice. Za domaće potrebe ćemo do sledeće žetve potrošiti između 1,4 i 1,6 miliona tona pšenice, računajući i moguće povećanje potrošnje pšenice u svrhu stočne prehrane zbog slabijeg roda kukuruza. To znači da do nove žetve imamo skoro tri miliona tona pšenice za izvoz.
