Kako spremiti njivu za setvu pšenice, orati ili tanjirati, da li staviti puno azota ili ga izostaviti saznajte u nastavku.
Optimalni rok setve pšenice ( ali i ostalih gajenih biljaka ) je najvažnija i jedina agrotehnička mera koja se kasnije ne može korigovati. Ima veći uticaj na prinos od izbora sorte ili mineralne ishrane. Traje od petog oktobra pa do kraja meseca i različite sorte na svoj način reaguju na pomeranje setvenog roka. Na vreme posejan usev uspeva da omogući dobar razvoj biljaka do zime. Pšenica bi trebalo da uđe u zimski period u fazi početka bokorenja – jedan do dva sekundarna stabla ili da ima tri dobro razvijena lista. Ratari često prave grešku tako što koriste veću količinu semena nego što je semenska kuća preporučila. Povećanje ima smisla u zakasneloj setvi i ukoliko parcela nije najbolje pripremljena – oko 0,5 odsto za svaki dan kašnjenja od optimalnog roka i još desetak procenata kada zemljište nije dobro usitnjeno i poravnato. Povećana gustina setvenog sklopa u optimalnom roku finansijski nije opravdana, a u takvim uslovima usev često poleže, pogotovo ukoliko je primenjena veća količina azotnog đubriva. Povećana gustina nije opravdana ni kada govorimo o bokorenju, jer se skoro sve novije sorte dobro bokore.
Organskih đubriva, pogotovo stajnjaka, ima sve manje na našim parcelama pa je bitno racionalno koristiti mineralna đubrivima za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Voditi računa da kod kasnih rokova setve količinu azota treba smanjiti ili potpuno izostaviti jer se tada 50 do 60 procenata azota dodaje u prihrani odmah po izlasku iz zimskog perioda, a ostatak korektivno u drugoj prihrani. U proizvodnji pšenice nije neophodna duboka osnovna obrada. Dubina oranja za pšenicu prvenstveno zavisi od mase žetvenih ostataka preduseva. Oranje može da izostane bez posledica ako je osnovna obrada izvedena na njivi za prethodnu biljnu vrstu. Upotreba čizel pluga ili teške tanjirače moguća je ako nema žetvenih ostataka. Ako je sušna jesen ne treba orati po svaku cenu, bolje je primeniti redukovanu obradu tanjiračom u jedan do dva prohoda.
U svetu je sve više zastupljena direktna setva bez ikakve obrade posle preduseva. Pogrešno je mišljenje da ne treba sejati u suvo zemljište. U takvim uslovima povećati dubinu setve na pet santimetara i težinu valjka kako bismo izbegli takozvano provokativno nicanje. Valjanje je agrotehnička mera koja se preporučuje uvek posle setve.
