Berba je poslednja operacija u proizvodnji kupusa koja se obavlja u punoj tehnološkoj zrelosti, ali se kao proces razlikuje kod hibrida i sorti. Odlaganje berbe za samo nekoliko dana može prouzrokovati problem.
Važno je znati da se beru samo biljke koje imaju dobro formiranu i zavijenu glavicu. Takođe, odlaganje berbe za samo nekoliko dana može dovesti do pucanja glavica i povećanja mogućnosti za nastanak bolesti, koje prouzrokuje gljiva Alternaria (uzročnik plavetnila i meke truleži), što dovodi do omekšavanja glavica (naročito po vlažnom vremenu).
Vreme trajanja tehnološke zrelosti kupusa zavisi i od spoljašnih temperatura, pa leti taj period traje kraće, dok je u jesen relativno duži. Glavice se seku nožem, pregibom u jednu stranu. Nož za berbu treba da bude oštar (čime se umanjuje broj pokušaja pri odsecanju glavica), a stablo treba preseći ravno, sa dva do četiri rozetna lista koja zatvaraju glavicu.
Berba nedozrelih glavica smanjuje prinos i umanjuje životni vek kupusa tokom čuvanja. Glavičasti kupus se može brati ručno, polumehanizovano i mehanizovano. Ručna berba se obavlja sukcesivno, pa su kod ranih sorti uobičajene dve do tri berbe, a kod srednje ranih i kasnih jedna do dve berbe. Za mehanizovanu berbu kupusa potrebno je da površina parcele bude ravna, da ima jednak razmak između redova, prave redove i ravnomeran razmak unutar redova. Glavice treba u isto vreme da sazrevaju i da budu sličnih dimenzija. Takođe, važno je da tvrdoća glavica bude velika i da visina stabla bude približno ista. Mehanizovana berba najčešće se izvodi jednofazno, primenom jednorednog ili dvorednog kombajna. Mehanizovana berba je jednostavniji i brži proces od ručne, ali s obzirom na to da može uzrokovati povrede glavica, koristi se kod kupusa za preradu pre nego za svežu upotrebu. Cilj selekcije je da se dobiju biljke koje u što kraćem roku uspeju da zaviju glavice, što će omogućiti mehanizovanu berbu.
Proces berbe kod hibrida i sorti kupusa se razlikuje, pa je kod hibrida berba uglavnom jednokratna, dok kod sorti glavice sazrevaju neujednačeno, pa je berba višekratna (a tehnološka zrelost jedne sorte je razvučena dve do tri nedelje). Berba glavica sorti počinje kada prvi ovojni list na glavici pukne i kada je na parceli nekoliko glavica sa sličnim efektom (30-40% glavica te sorte je tehnološki zrelo i sa dobrom zbijenošću), pa za 10-14 dana može da se organizuje druga berba, a u zavisnosti od agroklimatskih uslova, za nedelju-dve, i treća.
Kupus namenjen čuvanju se uglavnom ubira ručno. Obrane glavice ne treba izlagati suncu, već ih treba prskati vodom (u vidu spreja) do pakovanja, kako ne bi došlo do dehidriranja i pregrevanja. Kupus se najčešće pakuje u kartonske kutije i mrežaste vreće težine 25-30kg. Pravilno pakovanje i čuvanje je neophodno da bi se obezbedila svežina kupusa. Najbolje ga je čuvati u hladnjači sa kontrolisanom temperaturom od 0ºC i relativnom vlažnošću od 95%. Kasne sorte kupusa, futoški i srpski melez, dugo se i dobro čuvaju u kućnim uslovima i trapovima. Trapovi ili jame su vrlo ekonomičan način za skladištenje kupusa. Trapove je najbolje koristiti neposredno pred pojavu mrazeva. Jesenji kupus može dobro da podnese prve jesenje mrazeve, pa se može održati dok god su noćne temperature povoljne.
