Danas Srpska pravoslavna crkva obeležava apostola i jevanđelistu Svetog Luku. Mnogim vernicima je to i krsna slava, poznata u narodu kao Lučindan.
Sveti Luka bio je Grk, obrazovani lekar i telentovani slikar, koji je bio pratilac apostola Pavla i svedok Hristovih čuda. Smatra se začetnikom hrišćanskog ikonopisa, a pripisuje mu se stvaranje tri ikone Bogorodice, kao i ikone apostola Petra i Pavla. Autor je trećeg jevanđelja, Jevanđelja po Luki, kao i Dela apostolskih. On je pratio apostola Pavla na njegovom drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Nakon Pavlove smrti, nastavio je da širi Jevanđelje širom današnje teritorije Italije, Dalmacije, Hercegovine, Crne Gore, Srbije, Albanije, Makedonije i drugih zemalja. Prema predanju, u 84. godini u Tebi su ga uhvatili idolopoklonici i ubili. Njegove mošti prenete su u Carigrad i veruje se da imaju isceliteljsku moć.
Krsna slava Sveti Luka (ili Lučindan) obležava se svakog 31. oktobra. Na ovaj dan ne treba se ponašati previše nervozno i izbegavati crne misli, jer je Sveti Luka bio blag i miran čovek. U ruralnim delovim Srbije, na Svetog Luku se koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a govori se: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“. Na Lučindan, mnogi vernicu izgovaraju molitvu Svetom Luki, s željom da ih ona oslobodi greha, isceli njihove rane, otera bolesti i pomogne im da se približe Gospodu i pronađu mir i ljubav u svom srcu.
Sveti Luka smatra se zaštitnikom lekara, farmaceuta, bolnica i apoteka, a praznik slave i obrazovne ustanove, uključujući Akademiju Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Ako se slava slavi u vreme posta ili sredom i petkom obavezno se posti. U ostalim slučajevima, služi se mrsna hrana.
