Cene meda kreću se od 800 do 2.500 dinara po kilogramu, u zavisnosti od vrste. Bagremov med, kog ima u većem delu Srbije, kod pčelara se može naći po ceni od 1.200 dinara, dok se suncokretov kreće od 800 do 1.000 dinara po kilogramu.
“U Srbiji je najčešći bagremov med. Takođe, suncokretov med je neopravdano potcenjen, iako je u pitanju med sa najjačom antioksidativnom aktivnošću. U istoj cenovnoj kategoriji je i med od uljane repice i on se kreće od 800 do 1.000 dinara po kilogramu, dok je lipov med skuplji – od 1.200 pa do 1.600 dinara. Sve zavisi da li je sertifikovana proizvodnja kao što, recimo, imamo na Fruškoj gori“, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović. Komentarišući šarenolike cene, Živadinović kaže da, primera radi, samo u Raškoj oblasti med sa tamošnjeg područja dostiže cenu i do 20 evra po kilogramu. “Reč je o medu kog ima jako malo, godišnji prinosi po košnici su jednocifreni i kupci treba da znaju da ti pčelari, uprkos dobroj ceni, ne zarade više od onih koji med prodaju po deset evra”, dodaje Živadinović.
Kada je reč o livadskom medu, ističe da njega u Srbiji nema mnogo jer mali broj pčelara košnice seli na visoke planine pošto im se ne isplati, pa samo oni najuporniji uspevaju da dođu do tog meda i njegova cena se kreće od 1.200 do 1.800 dinara po kilogramu. “Najskuplji je šumski med, takozvani medljikovac. To je med poreklom od vancvetnih nektarija ili od produkata lisnih vaši, pun minerala. Problem sa ovom vrstom meda je što je on vrlo redak i nema ga svake godine. U principu, on medi svake četvrte-pete godine i ređe od toga. Cena mu je jako dobra – od 1.500 do 2.000 dinara po kilogramu”, navodi Živadinović.
Kako navodi predsednik SPOS-a, podaci Uprave za veterinu pokazuju da je Srbija u 2023. godini imala više od 1,6 miliona košnica. Godišnje se u našoj zemlji proizvede od 6.000 do 12.000 tona meda, ali se u lošijim godinama ta cifra kreće od 3.500 do 4.000 tona. “Ova godina je za pčelare bila teška zbog problema na svetskom tržištu sa deklarisanom cenom meda, i to zbog ogromnog procenta falsifikata, koji se od zemlje do zemlje kreće od 62,5 do 100 odsto. Sve to dovelo je do pada potražnje za pravim medom, a samim tim pala je i njegova cena”, ističe Živadinović i dodaje da se iz Srbije godišnje izveze od 1.800 do 3.300 tona meda. Veleprodajne cene, prema njegovim rečima, uglavnom su ispod cene koštanja proizvodnje, pa je tako trenutna cena za bagremov med 3,6 evra po kilogramu, dok sunockretov med košta 1,6 evra. “Taj med ne možete da proizvedete bez 3,5 evra. Prema našoj računici, koju smo radili početkom ove godine, troškovi pčelarenja sa svim inputima u proizvodnji poskupeli su za 43 odsto u odnosu na 2011. godinu”, ističe Živadinović.
Napominje da ni klimatski uslovi nisu išli na ruku pčelarima. Proleće je poranilo, bagrem je cvetao oko mesec dana ranije, pa su samo oni koji sele svoje košnice uspeli “nešto da izvuku” i imaju prosečan prinos. Oni koji to nisu mogli imali su jednocifren broj kilograma po košnici. “Ako gledamo po pčelinjim pašama, ni paša uljane repice nije se proslavila. Lipova paša obećavala je u startu, ali je i ona na kraju bila jako loša, pa je prosečan prinos po košnici negde oko pet-šest kilograma. Retko ko je uspeo da dostigne 20. Samo na nekim lokacijama je došlo do boljih prinosa. Suncokretova paša takođe je bila ispod proseka u većini delova Srbije, iako se pčelari jako uzdaju u nju kao u jednu od najpouzdanijih”, zaključuje Živadinović.
