Uzgoj brojlera može doneti zaradu, ali se mora sprovesti kontrola rasta pilića. Za proizvodnju mesa koriste se teške linije kokoši, mada se sve češće za tu namenu koriste izlučene kokoške nosilje i petlovi.
Tov brojlera se može sprovoditi na tri osnovna načina: ekstenzivni, poluintenzivni i intenzivni. Brojlerski tov danas se uglavnom organizuje na specijalizovanim farmama.
Da bi proizvodnja bila profitabilnija treba se držati osnovnih principa takve proizvodnje. Istraživanja u ranijem periodu su pokazala da faktori u vreme inkubacije mogu imati dalekosežne efekte na rani razvoj embriona, odnosno na razvoj unutrašnjih organa i imuniteta, a time i na proizvodne osobine novoizleglih pilića. Osnovni ciljevi kontrole rasta brojlera je omogućiti svakom jatu da dostigne živu vagu i homogenost u skladu sa tehnologijom uzgoja i obezbeđivanje efikasnog dostizanja finalnog proizvoda. Kontrola rasta može se postići direktnim kontrolisanjem uzimanja hrane. Ovaj metod se zasniva na primeni restrikcije svetla čime se ograničava količina svetla i uzimanje hrane. Ovaj metod je koristan kod ekstenzivnog uzgoja živine-individualnih gazdinstvima, pri čemu se pilići tove do većih težina (>2,5 kg). Sporiji rast u ranom period doprinosi boljim proizvodnim osobinama, boljem kvalitetu mesa i udelu pojedinih partija mesa.
Tehnika izmene rasta su razvijene da zadovolje najčešće zahteve potrošača, a u manjoj meri i prerade. Osnovni metodi primenjene tehnike izmene rasta sastoje koji se koriste su nutricionistički – kontrola uzimanja hrane i hranljivih materija i svetlosni program – smanjen pristup hrani. Tehnika se sastoji u tome što se kontroliše svakodnevna potrošnja hrane, a merenje pilića se sprovodi 14 dana i 21 dana. Prilikom svakog merenja treba težiti smanjenju težine do 10% u period do 14 dana starosti, a nakon 21 dana smanjenju težine od 5% u odnosu na tehnološke normative.
Količina hrane koja se daje pilićima teške linije nije direktno kontrolisana, odnosno ishrana je po volji ‘’ad libitum’’, ali se preko svetlosnog programa indirektno kontroliše. U prvih 6 dana starosti svetlosni interval je 23 h, dok se u narednom period do 21 dana starosti smanjuje na 18 h. Nakon izvršenog merenja i ukoliko je došlo do redukcije rasta, povećava se na 20h dnevnog osvetljenja do 28 dana starosti, a u narednom periodu, odnosno do momenta klanja, na 23 h dnevne svetlosti. Rezultat ovog metoda je produženi period tova, udeo patija mesa i kvaliteta je veći, potrošnja hrane po kg žive vage je u granicama tehnoloških normativa.
