Savremeni zasadi kupine su visokointezivni i vrlo rodni, i zato ih treba redovno i obilno đubriti. Time se direktno utiče na rentabilnost proizvodnje, duži eksploatacioni period i obezbeđuje visok prinos i dobar kvalitet plodova. Količina i vrsta đubriva zavisi od plodnosti zemljišta, klimatskih uslova i meliorativnog đubrenja. Za đubrenje kupine koriste se organska i mineralna đubriva, a po potrebi i folijarna.
Po tipu đubrenje može biti osnovno i dopunsko (prihranjivanje). Osnovno đubrenje obavlja se u kasnu jesen i izvodi se stajskim i kompleksnim mineralnim đubrivima. Kupina povoljno reaguje na dobru obezbeđenost zemljišta humusom radi obnove relativno velike vegetativne mase svake godine, ostvarivanja redovnih i visokih prinosa. S obzirom da su zemljišta kod nas dosta oskudna u humusu, veoma je korisno zasade kupina đubriti stajnjakom. Dobro zgorelo goveđe ili ovčije stajsko đubrivo dodaje se svake druge godine u količini od 30-40 t/ha. Količine su veće, 50t/ha, ako se dodaje svake treće godine. Posle rasturanja ovog đubriva obavezno je frezovanje ili plitko oranje.
Kompleksno mineralno NPK đubrivo rastura se u novembru ili decembru u količini od 500 do 700 kg/ha. Kombinacije koje najviše odgovaraju kupini su NPK 10:12:26+3% MgO ili NPK 8:16:24 ili KPK 7:14:21. U godini kada se unosi stajnjak ove se količine mogu smanjiti do 30%. Ukoliko se mineralna đubriva ubacuju samo u redove, količine se smanjuju za polovinu. Za tačnu dozu đubriva najbolje je uraditi kontrolu plodnosti zemljišta. Kupina je voćka koja za svoj razvoj i plodonošenje zahteva veliku količinu kalijuma, nešto manje azota, a zadovoljava se manjom količinom fosfora. Najveće potrebe za kalijumom kupina pokazuje u vremenskom intervalu od početka vegetacije pa do kraja sazrevanja plodova, a za azotom u prvoj polovini vegetacije kada je intenzivan porast izdanaka i rodnih grančica. Vrste mineralnih đubriva biraju se u velikoj meri u zavisnosti od osobina zemljišta, a posebno od njegove pH vrednosti. Na alkalnim zemljištima koristiti od azotnih đubriva amonijum-sulfat, a na kiselim KAN. Kod fosfornih đubriva na alkalnim zemljištima dodavati superfosfat, a na kiselim Tomasovo brašno.
Što se kalijumovih đubriva tiče, treba imati u vidu da joni hlora u zemljištu veoma negativno utiču na razvoj i plodonošenje kupine, pa je potrebno, kad god je to moguće, koristiti KALIJUM SULFAT, a ne kalijum hlorid. Dopunsko prolećno đubrenje ili prihranjivanje obavlja se u proleće u dva navrata. Prvi put u fazi kretanja vegetacije, odnosno posle vezivanja i rezidbe (sredinom pa do kraja marta), a drugi put u zavisnosti od potrebe, pred sam početak cvetanja kupine. Količine koje se preporučuju su 200-250 kg/ha KAN-a ili 300 kg/ha amonijum-sulfata ili 150 kg/ha uree.
Drugo prihranjivanje zavisi od stanja ishranjenosti kupine, roda koji se očekuje, prethodno upotrebljenih količina đubriva. Podaci iz prakse govore da u godini u kojoj je upotrebljen stajnjak drugo prihranjivanje nije potrebno da se ne bi unela prevelika količina azota. Svako kašnjenje u primeni azotnih đubriva ima za posledicu kasniji završetak vegetacije, posebno kod puzećih sorti kupine. To može u pojedinim godinama imati katastrofalne posledice, jer se povećava osetljivost na mrazeve. U slučaju pojave hloroze lišća ili bilo kakvog drugog simptoma nedostatka hranljivih elemenata može se upotrebiti kompleksno folijarno đubrivo preko lista da otkloni te nedostatke.
