Snabdevnost tržišta ogrevnim drvetom i peletom je u ovom trenutku veoma dobra, a na većini stovarišta u Srbiji nije došlo do povećanja cena, ističe profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić. Savetuje građanima da obiđu više stovarišta, utvrde kvalitet ogreva, a ako kupuju veću količinu – da se sa trgovcima i „pogađaju“ za cenu.
Skoro polovina domaćinstava se greje ili dogreva ogrevnim drvetom, pa su hladniji dani i pogurali potražnju za njim. Ogrevnog drveta ima na svim stovarištima koja se bave prodajom tog energenta, a što se tiče cene, na većini još uvek nije došlo do njenog povećanja, kaže profesor Branko Glavonjić. Međutim, dodaje i da postoje određena stovarište u svim krajevima Srbije na kojima je došlo do rasta cene ogrevnog drveta. Povećanje se kreće između 200 i 300 dinara u Istočnoj i Južnoj Srbiji, a 300 do 500 dinara u ostatku zemlje.
Ekstremna povećanja za 700 dinara su pojedinačna i ona ne utiču na kretanje cene na ostalim stovarištima. „U svakom slučaju, snabdevenost je dobra. Preporuka potrošačima je, da pre kupovine ogrevnog drveta obiđu stovarišta, da se raspitaju o cenama, da provere kvalitet ogrevnog drveta. I posebno ukoliko kupuju veće količine drveta, znači više od nekih pet kubnih metara, da se pogađaju za cenu, jer su trgovci spremni da spuste cenu za tako velike količine“, savetuje Glavonjić.
Što se tiče peleta, on je u odnosu na prošlu godinu u oktobru bio i 40 odsto jeftiniji. Profesor ističe i da je snabdevenost tržišta drvnim peletom odlična. Ima ga na svim stovarištima, ali i u fabrikama na zalihama. Međutim, postoje stovarišta u kojima je došlo do povećanja cene peleta između 250 i 300 dinara po toni. Neke od tih cena su podigli proizvođači, a neke su podigli sami trgovci. „Cene se sada kreću u rasponu od 25.700 do 28.500 dinara. To je najčešći raspon ove cene. Ima naravno stovarišta koja imaju i više cene, ali su ona značajno u manjini“, ukazuje Glavonjić. Podseća i da je zabrana privremnog ograničenja uvoza drvnog peleta u Srbiju na snazi do 11. januara sledeće godine.
Profesor ukazuje da naši građani ne koriste pravilno drvo. Potroše dosta, a ne ogreju se dobro. To znači praktično da se u velikom broju domaćinstava koristi sirovo drvo za potrebe grejanja. To je, kaže Glavonjić, jedan od razloga. Drugi razlog su starost ložnih uređaja, a njih u Srbiji i dalje ima veliki broj domaćinstava. „Naravno, finansijska situacija je takva da ih sami ne mogu promeniti. Zbog toga i naša vlada svake godine daje značajne postavke i sredstva za zamenu ložnih uređaja, tih starih, sa uređajima na ova savremena ekološka drvna goriva kao što se pre svega pelete“, navodi profesor. Drugi aspekt je, dodaje i promena promena navika koje se prenose s kolena na koleno. „Smederevac“ je i dalje popularan. „Jedan od glavnih ložnih uređaja u većini domaćinstava je upravo taj šporet, tako da prosto domaćinstvo i situacije nemaju sredstva da ga zamene“, ističe Glavonjić.
