Voćni zasadi su veoma retko predmet kupoprodaje tako da se na tržištu ne formira njihova cena. Međutim, često se javlja potreba da se utvrdi njihova vrednost.
Utvrđivanje vrednosti zasada vrši se kada je voćni zasad zaloga za hipotekarni kredit ili nekretnina prilikom privatizacije, a vrši se i prilikom ekspoprijacije, deobe nasleđa, radi osiguranja ili radi oporezivanja. Vrednost zasada može se utvrđivati i pri utvrđivanju početne cene na licitaciji radi prodaje za dug ili prilikom utvrđivanja visine naknade za početnu štetu.
U nedostatku tržišne cene vrednost voćnog zasada utvrđuje se najpre na osnovu vrednosti stabla. Najpogodniji, i gotovo jedini način da se utvrdi vrednost stabla je troškovna metoda procene,odnosno metoda po kojoj se vrednost stabla izjednačava sa visinom ulaganja potrebnih za njihovo podizanje i negu, u periodu od sadnje do početka plodonošenja. Taj period, zavisno od vrste voća, kreće se u proseku od 5 do 10 godina, pa je i visina ulaganja, odnosno vrednst stabla, proporcijonalna dužini tog perioda. Pri tom se vrednost stabla postepeno povećava, paralelno sa protokom vremena i povećanjem ulaganja, i ona je najveća na počertku plodonoše. Posle toga, od trenutka kada počinje eksplatacija, vrednost stabla opada, odnosno umanjuje se za onoliko koliko iznosi amortizacija. Ukoliko se radi o mladom zasadu koji još ne rađa, vrednost stabla se određuje prema visini dotadašnjih ulaganja, bez odbitka amortizacije. Na vrednost stabla, poored troškova sadnje u prvoj godini, značajno utiču troškovi nege u narednim godinama. Pod troškovima nege se podrazumevaju troškovi rezidbe, obrade, đubrenja i hemijske zaštite. ) Na izvršena ulaganja treba dodati i prosečnu profitnu stopu koja pokriva najmanje: kamatu na sredstva uložena od sadnje do početka plodonošenja, zakupninu koja bi mogla da se ostvari za angažovanje zemljišta, ili, umesto zakupnine, čist prihod koji bi se na angažovanom zemljištu mogao da ostvari gajenjem neke druge kulture.
Pored vrednosti stabla, u vrednost voćni zasadi ulazi još i vrednost: zemljišta, naslona (kod vinograda i nekih vrsta voćnih zasada), ograde, građevinskih objekata, sistema za navodnjavanje (stacionarni deo), bunara, sistema za odvodnjavanje, protivgradne mreže, puteva, drvne mase.
