Propagandna glasila vladajuće oligarhije nisu mediji, jer služe za hvalisanja vlasti i progon ljudi, izjavio je FoNetu novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić, ukazujući da situacija na medijskoj sceni podseća na strašna vremena pre 2000. godine, ali da je na neki način i gora od toga.
„Progon ljudi u tim propagandnim servisima, zapravo podseća na najcrnje režime koje smo imali u 20. veku, na nacionalsocionalizam i komunizam, kada su postojala glasila koja su proganjala ljude“, izjavio je Cvijić u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni. „Uostalom, u Nirnberškom procesu bilo je osuđenih i zbog takvih stvari, podsetio je on i ocenio da su danas ovde neki novinari samo srećom živi.
Za razliku od perioda kada su devedesetih godina novinari bili ubijani, sada imamo primere pokušaja ubistava, ukazao je on i pomenuo paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Ukoliko nekome zapalite kuću, dok je on u kući i posle toga pucate da on ne može da izađe, za mene je to pokušaj ubistva, objasnio je Cvijić. Prema njegovom mišljenju, taj slučaj je razrešen samo zahvaljujući tužiocu koji ga je vodio, ali i pritisku javnosti, velikim demonstracijama, kao i pritisku međunarodne zajednice. „To je razlika u odnosu na devedesete, nemamo toliko ubistava novinara, nemamo ih za sada, ali imamo pokušaje, konstatovao je Cvijić.
Govoreći o novim mehanizmima pritiska na medije i novinare, Cvijić je ukazao na SLAPP tužbe koje su povezane sa „hobotnicom vlasti i institucija“. U slučajevima takvih tužbi, vlast direktno deluje na sudstvo promenom sastava sudskih veća koja odlučuju o sporovima protiv medija, pa se zbog toga dešavaju stvari koje su bile nezamislive. Dešava se to da novinari KRIK budu kažnjeni zbog toga što su preneli nešto što je, kao dokaz, bilo izvedeno na samom suđenju, a tiče se predstavnika vlasti. Ovde je taj nastrani mehanizam vlasti prenet na sve, pa i na SLAPP tužbe koje su instrument, obrazložio je Cvijić.
