Primenu mineralnih đubriva treba organizovati uvažavajući preporuke nakon agrohemijske analize zemljišta. Vreme i način unošenja mineralnih đubriva zavisi od zahteva biljaka kukuruza za hranom, od zemljišnih i klimatskih uslova a naročito osobina i ponašanja pojedinih hraniva u zemljištu.
Postoje četiri osnovna načina, odnosno vremena primene mineralnih đubriva: osnovno đubrenje, đubrenje pred predsetvenu obradu zemljišta, startno đubrenje i prihranjivanje.
Osnovno đubrenje se izvodi pred osnovnu obradu zemljišta, odnosno s dubokim oranjem u jesen, u vreme kada treba da se zaore i stajnjak (ukoliko se upotrebljava). Za ovo đubrenje treba upotrebiti najveći deo planirane količine fosfora i kalijuma i oko ¼ azota. Samo mali deo fosfora i kalijuma treba upotrebiti kasnije sa setvom kukuruza. Za osnovno đubrenje su najpogodnija kompleksna složena NPK mineralna đubriva i njih treba primeniti u jesen i zaorati. Veliki broj proizvođača pored toga što primenjuje male količine mineralnih đubriva, vrlo često ih pogrešno upotrebljava, tako što ukupnu količinu fosfora i kalijuma unosi u zemljište plitko, zajedno sa pripremom zemljišta za setvu. Na taj način smanjuje se efikasnost ovih đubriva.
Đubrenjem pred predsetvenu obradu zemljišta u proleće treba u zemljište uneti veći deo ukupno planirane količine azota (1/2-3/4). Ovaj element se vrlo lako kreće kroz zemljište i iz površinskog sloja će sa vlagom dospeti u zonu gde se nalazi najveća masa korenovog sistema. Pred pripremu zemljišta setvospremačem ili drugim oruđima (drljača, tanjirača) na ovaj način treba upotrebiti KAN (27% N) ili UREU (46% N). Đubriva se rasturaju po površini zemljišta, neposredno pred pripremu zemljišta za setvu. Ukoliko iz bilo kog razloga nije upotrebljena dovoljna količina fosfora i kalijuma u jesen, pred pripremu zemljišta treba upotrebiti i jedan deo od planirane količine ovih hraniva.
Startno đubrenje se obavlja zajedno sa setvom i ima za cilj da hranljive materije rasporedi u blizini mladih i još nedovoljno razvijenih korenčića kukuruza u početku njegovog razvoja, kada nisu u mogućnosti da koriste hranu iz celog oraničnog sloja. Startno đubrenje ne samo da pomaže bržem razvoju biljaka već i njihovom ukorenjavanju i povećanju otpornosti prema eventualnim kasnijim prolećnim mrazevima (posebno je korisno ako su proleća vlažna i hladna). Ovim načinom đubrenja se sejalicom, odnosno depozitorima za đubrivo unose u zemljište manje količine osnovnih hranljivih elemenata (azot, fosfor i kalijum), tako što se raspoređuju u trake, sa strane redova na udaljenosti od 3-5 cm i nešto dublje od semena. Za ovaj način su pogodna NPK kompleksna mineralna đubriva.
Prihranjivanjem se upotrebljava dodatna manja količina azota u početnim fazama razvića biljaka kukuruza, s ciljem da se poboljša ishrana useva kada su potrebe za hranivima najveće i da se obezbedi pravilno razviće i porast biljaka. Prihrana se obavlja na više načina. Ručno se izvodi tako što se azotna đubriva rasture oko biljaka ili po celoj površini i kasnije sa kultivatorima izmešaju sa zemljištem. Takođe se može izvoditi i kultivatorima za međurednu obradu na kojima su ugrađeni depozitori za đubrivo ili specijalnim rasipačima đubriva sa uređajima za prihranjivanje. Obično se izvodi jedno ili dva prihranjivanja u vreme kada usevima 3-5 listova do vremena kada ima 7-9 listova, ali je bolje što ranije. Prihranjivanje treba shvatiti kao rezervnu meru da se poboljša ishrana biljaka u proleće, ukoliko je to potrebno, a proizvodnju kukuruza bi trebalo bazirati uglavnom na osnovno đubrenje i đubrenje pred pripremu zemljišta za setvu.
