Veliki broj mladih navodi da rade poslove nepovezane sa njihovim obrazovanjem, dok polovina zaposlenih razmatra promenu trenutnog poslodavca, najčešće zbog niskih primanja i ograničenih mogućnosti za napredovanje, pokazuje istraživanje koje je objavio Infostud.
Infostudovo istraživanje bavilo se generacijom Z na tržištu rad, odnosno ljudima rođenim posle 1997. godine i u njemu je učestvovalo 1.805 mladih iz Srbije. Period prelaska iz obrazovnog sistema u poslovno okruženje predstavlja stresan i neizvestan period, pa mladi od 24 do 28 godina, njih 76 odsto, ističu stres i dileme pri izboru karijere. Fleksibilni modeli rada, poput rada od kuće i hibridnih opcija, postaju ključni faktor u privlačenju i zadržavanju mladih talenata.
Generacija Z vrednuje ravnotežu između poslovnog i privatnog života, pa mogućnost rada sa različitih lokacija često postaje odlučujući faktor prilikom odabira poslodavca. Ovi modeli omogućavaju veću produktivnost, smanjenje stresa i bolju prilagodljivost potrebama zaposlenih, što se pokazuje kao vitalno za generaciju koja je navikla na tehnologiju i dinamičan način života, naveo je Infostud. Oko 70 odsto mladih veruju u pozitivan razvoj svoje karijere, ali se osećaj zabrinutosti češće javlja kod starijih ispitanika i onih koji se suočavaju sa nesigurnošću na tržištu rada ili nedovoljnom podrškom za početnike.
Mladi u proseku očekuju početnu platu od 89.345 dinara, dok im je željena plata tokom karijere gotovo dvostruko veća i iznosi 172.963 dinara. Najveća očekivanja imaju mladi iz Beograda i pripadnici muškog pola uzrasta od 15 do 19 godina.
Prilikom izbora poslodavca, mladi ističu značaj dobrog odnosa prema zaposlenima, mogućnosti za napredovanje i stabilnosti radnog mesta. Infostud navodi da je zanimljivo da 66 odsto njih ne bi prihvatilo rad u kompanijama gde postoji raskorak između slike koja se promoviše u javnosti i stvarnih uslova rada.
