Više od dvadeset dana prošlo je od velike tragedije kada se u Novom Sadu na železničkoj stanici obrušila betonska nadstrešnica ubivši petnaetoro ljudi dok se dvoje još uvek u bolnici bore za život. Do sada je uhapšeno trinaestoro ljudi, među njima Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji je ubrzo posle tragedije podneo ostavku, a potom je uhapšen sa ostalim privedenima i određen mu je pritvor od 30 dana. Odakle treba krenuti kada je u pitanju utvrđivanje odgovornosti za tragediju u Novom Sadu pitali smo prof. dr Milu Alečković.
„Pravnici su rekli već o tome sve i ja mislim da je sve to već i utvrđeno, sad samo treba pobrojati imena i prezimena. Mi u psihologiji morala uvek, koju sam ja isto predavala, uvek držimo do namere, intencije. Znači, krivica postoji kad postoji namera da se nešto čini. Ovde je postojala namera. Namera nije možda bila da usmrti ljude, kojih će verovatno biti nažalost 17, jer kad, samo da kažem iz kliničkog iskustva, kada se dugo za pacijente kaže da je nepromenjeno stanje to je gotovo izvesno da su i oni otišli s ovog sveta, ali ajde da ostavimo otvorenim i da se i dalje molimo za njih, a može da se desi da ih bude nažalost i 17. Nije postojala namera da oni budu ubijeni, ali je sigurno postojala neka namera – da se uštedi, da se ofrlje uradi, da se ne upotrebi taj materijal, da se ne završi nešto na vreme, da se ne uzmu najveći stručnjaci nego neki koji su partijski radnici. Znači ta namera je postojala“, rekla je Alečković.
