Srbija je u proteklih deset godina smanjila sivu ekonomiju sa 29,1% na 21,1% BDP-a, rečeno je na obeležavanju decenije zajedničke borbe Vlade Srbije i NALED-a protiv sive ekonomije. Deset ključnih reformi koje su doprinele tim rezultatima uključuju uvođenje sistema eFiskalizacije i eFaktura, usvajanje zakona o inspekcijskom nadzoru i uvođenje eInspektora, elektronske javne nabavke, bezgotovinska plaćanja elektronskih usluga, reformu paušalnog oporezivanja i „frilens“ rada, reformu angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi, jedinstvenu eRegistraciju i dobijanje PIB-a u APR-u, smanjenje poreskog opterećenja zarada i pokretanje portala ePorezi. Da li je siva ekonomija zaista smanjena i da li su razlog tome navedene mere pitali smo predsednicu Računovodstvene komore Srbije Snežanu Mitrović.
“Ne znam tačno da li je smanjena siva ekonomija. Ja ću reći koji su uslovi da bi bila smanjena – da se stavi pod kontrolu sva uvozna roba, sva izvozna roba koja se izveze, da se stavi pod kontrolu sva proizvedena roba odnosno gotovi proizvodi”, rekla je, dodavši da je dobro ako je siva ekonomija smanjena, ali da je uslov za njeno smanjenje uspostavljanje regulative za kretanje zaliha. “naravno, mehanizmi države treba da postoje u tom smislu, a to je mehanizam da Poreska uprava ima mogućnost da iskontroliše sve to”, rekla je. “Budžet pune računovođe, ako imaju sve validne isprave da to evidentiraju, obračunaju, a da država ima mehanizme kontrole onda će biti pun budžet i smanjiće se siva ekonomija”, zaključila je Mitrović.
