Više od četiri miliona ljudi u Srbiji živi u gradovima gde je vazduh zvanično prekomerno zagađen, dok se u mnogim mestima kvalitet vazduha zvanično ne meri, rečeno je na konferenciji „Čoveče, ne guši se!“
Programska menadžerka Beogradske otvorene škole Mirjana Jovanović navela je da u mestima u kojima nema zvaničnog merenja zagađenosti vazduha građani, uz pomoć nevladinih organizacija koje ih obučavaju, postavljaju senzore u svojim zajednicama i tako se dolazi do dragocenih podataka o stanju životne sredine.
Programski menadžer Beogradske otvorene škola Ognjan Pantić naveo je da se rezultati zvaničnog merenja objavljuju na jesen u državnom godišnjem izveštaju, pa smo tek jesenas saznali šta smo disali u 2023. godini.
Predstavnica Ministarstva zaštite životne sredine Dušica Radojičić govorila je o postupku izrade nacrta novog Zakona o zaštiti vazduha. Sami ne možemo, moraju se angažovati i institucije i građani, uz pomoć nevladinih organizacija, rekla je i izrazila nadu da će novi zakon biti primenjivan.
Ana Pecarski iz organizacije Tim 42 iz Leskovca navela je da Leskovčani zvanično dišu vazduh prve kategorije. Grad Leskovac meri koncentraciju tri materije – čađi, ugljen-monoksida i sumpora, a prema zvaničnim podacima, vazduh je super, rekla je Pecarski. Leskovac je na prvom mestu, međutim, po koncentraciji pm čestica, a one ne ulaze u merenje, dodala je i napomenula da većina lokalnih samouprava i nema registar zagađivača i ukazala na primer jednog leskovačkog sportskog objekta, koji 20 puta premašuje dozvoljen nivo emisije štetnih gasova.
