Pikiranje rasada ima praktičan značaj, jer omogućuje da se odgaje i rasade biljke koje će znatno ranije stići na rod.
Sa biološkog stanovišta pikiranje nije neophodno ukoliko se biljkama, prilikom setve, obezbedi vegetacioni prostor kakav dobijaju prilikom pikiranja. Međutim, pikiranjem se ostvaruje znatna ekonomija rada, materijala i sredstva pa zbog toga ovaj postupak ima široku primenu. Treba napomenuti da pikiranje ima ekonomske i agrotehničko opravdanje samo u ranoj proizvodnji povrća Pikiranje je, po pravilu, utoliko uspešnije ukoliko su biljčice mlađe. U praksi se ova operacija najčešće izvodi kad se na sejancima pojave prva dva stalna listića, ili nešto kasnije. Pod normalnim uslovima rasad paradajza i paprike dostigne takav porast 20 dana posle setve.
Za pikiranje treba blagovremeno pripremiti nove leje. Za tu svrhu pogodnije su nadzemne ili plitko ukopane leje. Pre pikiranja markerom se obeleže mesta gde će biti usađena svaka biljčica. Sadnja se obavlja malom sadiljkom ili pod prst na 2-3 cm veću dubinu od one na kojoj su biljke dotle rasle. Vađenje sejanaca iz semeništa,kao i samo pikiranje, vrši se pažljivo, izbegavajući svaku povredu biljčica.
Pikirane biljke se zaliju s malo vode, a ako je zemlja dovoljno vlažna i vreme oblačno, zalivanje nije nužno. Narednih nekoliko dana u podnevnim časovima biljke treba zaštititi od jakog osunčavanja. Isto, tako sve dok se pikirane biljčice ne prime, provetravanje leja treba smanjiti, a zatim sve više pojaćavati. Pikirane biljke ostaju u leji 30-50 dana; njima treba da se pruži brižljiva nega. Naročito je važno da se izbegne prekomerna vlaga i suvišna toplota u leji.
Najbolji rasad dobija se pikiranjem u glinene , plastične ili papirne saksije ili upresovane kocke. Proizvodnja rasada u saksijama je dosta skupa i isplati se jedino pri gajenju najranijih useva. Rasad krastavca, tikvica, dinja i lubenica može se proizvesti samo u saksijama, jer ove biljke ne trpe oštećenje korenovog sistema prilikom rasađivanja.
