Semenski krompir treba da bude proizveden u skladu sa zakonskim odredbama, dorađen, kalibrisan na odgovarajuće frakcije i deklarisan sa svom neophodnom dokumentacijom. Kod nas, povoljni uslovi za semenski krompir su u brdsko-planinskim rejonima.
Kada birate semenski krompir treba da se upravljate sledećim kriterijumima: Koji je smer proizvodnje – sveža rana potrošnja, srednje rana ili kasna zimska, prerada za pomfrit ili čips. Od ovoga zavisi koliko dugo ćete skladištiti krompir i u kakvim uslovima; Da li imate uslove za navodnjavanje – ako nemate treba izabrati ranu i srednje ranu sortu jer im je kraći vegetacioni period i manje će trpeti od suše u julu i avgustu; Kakva je otpornost sorte na bolesti – posebno na plamenjaču, krastavost i viruse; Kakav je oblik krtole, boja mesa i pokožice, dubina okaca, kvalitet i ukus, jer ne zaboravite da vi proizvodite za potrošača; Kakvi su specifični zahtevi pojedinih sorata u pogledu đubrenja, naklijavanja, dubine i načina sadnje, zaštite, navodnjavanja, mehaničkih povreda, skladištenja i dužine mirovanja klice; Koliko je prinosna sorta, stabilnost prinosa po godinama, struktura prinosa i dr. U praksi sorte se najčešće dele prema dužini vegetacionog perioda, tj po broju dana od nicanja do fiziološke zrelosti.
Od veličine krtola zavisi koja količina semena će se upotrebiti za sadnju i kakav raspored biljaka treba da bude u redu. Za sadnju su sa biološkog stanovišta najbolje krtole 50-80 gr (35-55 mm). Zavisno od sorte i drugih uslova ovakve krtole formiraju 4-5 stabala, a svako stablo 2-3 krtole. Sitnije matične krtole daju manji broj krupnijih krtola, dok krupnije daju veći broj sitnijih krtola. Kod mehanizovane sadnje potrebno je da krtole budu što ujednačenije po veličini.
Naklijale krtole ranije niču u odnosu na nenaklijale za 15-20 dana. Ovim se postiže brže proticanje porasta i razvitka, ranije formiranje prinosa i delimično izbegavanje sušnog perioda, što je od posebnog značaja kod ranih sorata i sušnih područja. Naklijavanje se može započeti 30-60 dana pre sadnje. Krtole treba poređati u sanduke (gajbice) u 2-3 sloja, a sanduke jedan na drugi sa dovoljno prostora za prolaz. U prvoj sedmici naklijavanja temperaturu držati od 12-15°C, a kasnije je postepeno podizati do 18°C. Poslednjih desetak dana pred sadnju temperaturu smanjiti na 10-12°C radi kaljenja krtola. Kod fiziološki mladog semena (proizvedenog u planinskom području i skladištenom na 2-3°C) i kod nekih sorata koje duže miruju (Adora, Innovator, Morene) formira se u početku samo jedna vršna klica (apikalna dominantnost) koju treba odlomiti ili kod ovakvih sorata pri startu naklijavanja naglo podići temperature prvih dana na 20°C kako bi se aktivirale i druge klice, a kasnije naklijavati na opisan način.
Do početka pojave belih klica nije neophodna svetlost, a kasnije je neophodno prirodno osvetljenje ili veštačka bela svetlost (neonsko osvetljenje). Poželjno je da u prostoriji gde se vrši naklijavanje relativna vlažnost vazduha bude 90-95%. Prostorije povremeno provetravati i rotirati sanduke kako bi sve krtole podjednako bile izložene svetlosti. Pravilno naklijala krtola treba da ima čvrstu klicu, obojenu karakteristično za sortu, dužine 1-1,5 cm. Bolesne krtole i krtole sa nitavim klicama treba odbaciti. Ako su krtole isklijale sa dugim, nežnim i belim klicama bolje ih je polomiti, nego takve saditi. Naklijale krtole mogu se saditi poluautomatskim sadilicama ili ručno.
