Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Vavedenje, jedan od pet velikih Bogorodičinih praznika.
Vavedenje, koje se u narodu još zove Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica, crveno je slovo u pravoslavnom crkvenom kalendaru. Spada među 12 najvećih hrišćanskih praznika. Pretpostavlja se da se ovaj crkveni praznik praznuje od četvrtog veka.
Slavi se kao uspomena na dan kada je Sveta Marija dovedena u hram i posvećena Bogu, u pratnji roditelja Joakima i Ane. Po obećanju da će dete koje im Bog podari posvetiti njemu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram. Prema predanju, ovaj dan Marija se zavetovala pred Bogom i ljudima, a u hramu je ostala do svoje dvanaeste godine. Posle smrti roditelja, Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu Presveta Bogorodica Marija je i primila blagovest da će roditi Sina Božjeg.
Na pravoslavnim ikonama posvećenim ovom prazniku slika se Bogorodica u pratnji devojaka sa upaljenim voštanicama, a jedna od najlepših predstava je slavska ikona manastira Hilandar. Na slavskim ikonama Vavednja slika se takođe i scena iz jerusalimskog hrama, u kojoj trogodišnju Mariju i njene roditelje prima prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče.
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. U pojedinim takovskim selima je bio običaj da se na današnji dan nakon službe ostane kod crkve i da se tu prvi put pojave sve mlade koje su se udale te jeseni, a u selima južnog Pomoravlja sve žene koje nemaju decu, odlaze u manastir Crkvicu gde se čitavu noć mole kako bi dobile porod. Prema narodnim verovanjima, stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri, a u istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva — vedro nebo obećava dobru letinu. Na ovaj dan post je obavezan jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.
