Ove nedelje je na sastanku Bernske konvencije izglasano smanjenje statusa zaštite vukova, prema predlogu Evropske unije, bez ikakvog čvrstog naučnog dokaza.
Glasom za smanjenje zaštite vukova, države članice su ignorisale zahteve više od 300 organizacija civilnog društva, Inicijative za velike zveri za Evropu, stručnjaka za zaštitu prirode i zaštite životne sredine kao i stotine hiljada građana koji ovu odluku smatraju greškom i sve vreme se pozivali na naučno zasnovanu akciju za promovisanje suživota ljudi i velikih zveri. Brojni primeri u svetu pokazuju da je oporavak vuka doveo do poboljšanja uslova u prirodi. Zbog toga je i problematično što su države članice podržale polititčku odluku, do koje su doveli lični razlozi pošto je ponija predsednice Evropske komisije Fon der Lajen ubio vuk 2022. godine. Evropska unija već dozvoljava odgovorno upravljanje vukovima. To znači da je jedna od mera i odstrel problematičnih jedinki ako je potrebno. U Srbiji je populacija vuka još uvek stabilna iako je reč o lovnoj divljači, ali je na snazi zabrana lova karpatske populacije koja živi na teritoriji Vojvodine. Međutim, u decembru 2024. godine Evropska komisija predložila je slabiju zaštitu vukova pod izgovorom da vukovi prave štetu stočarima i po završetku procesa savetovanja za koji organizacija ClientEarth kaže da je bio neregularan i da ga sada istražuje građanski pravobranilac Evropske unije.
Direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji, Dunja Macoko Drvar, izrazila je svoju zabrinutost: „Manja zaštita znači da će ubuduće produbljivanje društvenih podela biti sve više na štetu konstruktivnih rešenja. Populacije vukova jedva su se oporavile nakon što su izumrle u većem delu Evrope, a slabljenje njihove zaštite sada moglo bi opet da ugrozi njihov opstanak. Ovakva odluka mogla bi samo dodatno da pojača polarizaciju i naruši poverenje u napore da se delotvorno upravlja populacijom vukova.“ WWF smatra kako smanjenje statusa stroge zaštite neke vrste isključivo zvog političke koristi manjine, a suprotno naučnim dokazima, dovodi u opasnost decenije napora za očuvanje vrsta. Naša bojazan je da bi Evropska komisija mogla da predloži promenu vodeće Direktive o staništima kao i da će to imati moguće negativne posledice i na druge vrste. Uz to, WWF čvrsto preporučuje da Bernska konvencija prioritet u donošenju odluka da nauci i osigura procese zasnovane na dokazima. Konvencija mora da jača svoje mehanizme za dobro upravljanje, naročito u pogledu ažuriranja popisa zaštićenih vrsta. Transparentan i naučno utemeljen pristup je ključan za održavanje verodostojnosti i delotvornosti Konvencije, ali i za buduće jačanje zakona EU o očuvanju prirode.
Osim zemalja Evropske unije, smanjenje zaštite podržale su Andora, Jermenija, Gruzija, Island, Norveška, Severna Makedonija, Moldavija, Lihtenštajn, Srbija, Švajcarska i Ukrajina, dok su Monako, Crna Gora, Ujedinjeno Kraljevstvo, Bosna i Hercegovina i Albanija bile protiv smanjenja.
