Osim što većina penzionera ne može da spoji kraj sa krajem u mesecu, njihov položaj u društvu je vrlo nezavidan. Koliko će im pomoći povećanje penzija od 10,9 odsto?
U Srbiji je 1.652.900 penzionera u oktobru primilo prosečnu penziju u visini od 45.719 dinara. Uz najavljeno povećanje od 10,9 odsto u januaru može se očekivati da će prosečna penzija biti oko 50.000 dinara. Poslednjih godinu dana penzije su porasle za 20 odsto, ali bez prilagođavanja inflaciji. Starosnu penziju prima 66,5 odsto penzionera, invalidsku penziju 13,9 odsto, a porodičnu penziju 19,6 odsto, piše Anica Kovačević za Novu ekonomiju. Trenutno najmanju penziju do 10.000 dinara prima 62.544 penzionera, što je 3,8 odsto. Sa druge stane, penziju do 15.000 dinara, prima 37.235 penzionera, što je oko 2,3 odsto. Međutim, gledajući raspon penzija koji prima najveći broj lica, njih 12 odsto prima penziju između 20.000 i 24.987 dinara, dok njih 13,1 odsto prima penzije između 60.000 i 80.000 dinara. Najniži iznos pune penzije jeste 24.987 dinara, što prima 9,35 odsto penzionera u Srbiji, a njih je 131.545.
Svaka peta osoba u Republici Srbiji je starija od 65 godina, govore podaci poslednjeg popisa stanovništva iz 2022. godine. U Srbiji žene žive u proseku 78,7 godina, a muškarci 74. Iako je prosečni životni vek duži, sam život je teži. Analiza Poverenice za zaštitu ravnopravnostistarih o položaju starih pokazala je da, „nemali broj starijih živi u siromaštvu ili riziku da postanu siromašni, neki su izloženi zlostavljanju i zanemarivanju, samozanemarivanju, nepoštovanju, marginalizaciji, pa i svođenju na „stvar“. Diskriminisani su po pitanju materijalnog statusa, invaliditeta, mesta življenja ili pola.
Kada je reč o ostvarenju prava na zdravstvenu zaštitu, kako se navodi u posebnom izveštaju Poverenice za ravnopravnost, ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu ne bi trebalo da predstavlja problem ni jednom građaninu, bez obzira na mesto prebivališta, dijagnozu, starost i druge karakteristike. Kao posledica depopulacije i migracija, pojedine zdravstvene ustanove, posebno primarne zdravstvene zaštite (zdravstvene stanice i ambulante), u ruralnim područjima Srbije su zatvorene, što dovodi do otežane dostupnosti ovih usluga seoskom, uglavnom starijem stanovništvu. Službe kućne nege i pomoći na ovim područjima se takođe retko formiraju zbog malog broja stanovnika i razuđenosti područja. Integrisane usluge na lokalnom nivou koje uključuju pomoć gerontodomaćica, palijativnu negu i zbrinjavanje obolelih u terminalnim fazama bolesti nisu dovoljno razvijene, nedovoljno je gerijatrijskih postelja i mogućnosti za institucionalno zbrinjavanje ovih osoba.
