Stočna brašna se upotrebljavaju, uglavnom, za ishranu svinja, teladi i živine ali se isto tako mogu davati i drugim životinjama umesto mekinja, kao proteinsko hranivo.
U mlinskoj industriji u toku pripreme i mlevenja zrna žita ili leguminoze za dobijanje brašna prekrupe, griza i drugih proizvoda za ishranu ljudi, ostaju sporedni proizvodi koji se koriste u ishrani životinja. Pre mlevenja zrna se očiste od stranih primesa i nepotrebnih delova zrna, kao što su pleva, slomljena i nedozrela zrna žita, seme korova, čestice zemlje, prašina, omotač i klica. U tim postupcima, pojašnjava Dragoljub Krajnović, savetodavac Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije, dobijaju se sporedni proizvodi: mekinje (pšenične, ražane, kukuruzne, pirinčane i obezmašćene pirinčane), stočna (krmna) brašna (pšenično, ražano, kukuruzno) i klice žita (kukuruzne, pšenične). Ovi proizvodi ne smeju da sadrže plesni, gari, korovsko seme i pesak i više od 0,25%.
Stočna brašna su proizvod dobijen mlevenjem pojedinih vrsta žita, a sastoje se od usitnjenog endosperma, klica i pojedinih slojeva omotača – mekinja. Stočno brašno bi se ustvari moglo nazvati treća najfinija frakcija mekinja, jer se dobija kad se kroz još gušće sito (svileno) proseju sitne mekinje i izdvoje grubi delovi omotača zrna (celulozni), kao i grube primese. Stočna brašna su nešto bogatija sirovim belančevinama i mašću nego mekinje žita od koga potiču, ističe savetodavac. Imaju i i veći sadržaj ugljenih hidrata, zbog većeg prisustva skroba. Osim toga sadrže manje celuloze, jer su grubi delovi ljuske (krupne mekinje kod pšenice) prosejavanjem odstranjeni. Ona su znatno bolje svarljiva nego pšenične i ražene mekinje.
Kao i mekinje stočna brašna imaju malo kalcijuma, ali su bogata fosforom. Siromašna su riboflavinom (B2 vitamin) i nemaju skoro ništa karotina i vitamina D, ali su bogat izvor tiamina i niacina. Stočna brašna se upotrebljavaju, uglavnom, za isrhanu svinja, teladi i živine ali se isto tako mogu davati i drugim životinjama umesto mekinja, kao proteinsko hranivo. Krajnović dodaje da u ishrani svinja i živine ne daju dobre rezultate ako se daju kao samostalno hranivo zbog slabijeg sastava esencijalnih aminokiselina. Zato se obično mešaju s proteinskom hranom animalnog porekla, koja koriguje i dopunjuje sastav i odnos ovih aminokiselina. Naročito se koriste mesno brašno, riblje brašno, mleko u prahu a i drugi slični proizvodi. Dopuna animalnim proteinima nije potrebna u ishrani goveda i drugih preživara.
U stočna brašna, obuhvaćena propisima, spadaju pšenično stočno brašno, ražano stočno brašno i kukuruzno stočno brašno, zaključuje Krajnović.
