Količina vode, vreme i način navodnjavanja u velikoj meri zavise od vrste biljke koja se proizvodi, kvaliteta vode, faze razvoja u kojoj se biljka nalazi, vrste i načina gajenja biljaka i mikroklime. Stvarne vrednosti se mogu razlikovati u odnosu na kvalitet vode, tip podloge, tip zemljišta, sistem za navodnjavanje i temperaturu u stakleniku/plasteniku.
Voda za navodnjavanje u plasteniku mora da ima zadovoljavajući kvalitet. Ocenjuje se hemijski, mehanički i biološki sastav. Detaljne hemijske analize sprovode specijalizovane institucije, dajući preporuku za pripremu i način primene. Ukoliko se koristi voda iz vodotokova i stajaćih voda, analiza se obavlja kvartalno, pri promeni godišnjih doba, a ukoliko je izvor nestalan i češće. Biljka u početnim fazama rasta zahteva manje količine vode jer je indeks lisne površine mali, pa je manja transpiracija. Sa porastom biljaka i prelaskom iz jedne faze organogeneze u drugu, rastu potrebe za vodom u skladu sa osobinama biljne vrste i uslovima za razvoj. Svaka biljna vrsta zahteva poseban tretman. U slučaju da se proizvodi više vrsta biljaka u jednom stakleniku/plasteniku dobro bi bilo da se grupišu po vrsti, supstratu na kojem se proizvode i potrebama za navodnjavanjem i mikroklimom.
Količina vode i hraniva zavisi od biljne vrste, perioda razvoja i trenutnih uslova za razvoj, pre svega svetlosti. Količina se definiše na osnovu poznavanja prethodnih uticaja, a pokazatelj je, pri proizvodnji na supstratu i količina drenažne vode. Ukoliko je nema, navodnjavanje je nedovoljno, a ukoliko je previše treba smanjiti dotok vode. Količina hraniva određuje se recepturama, a dodavanje obavlja ručno ili automatski. Ručno se sprovodi za manje objekte, površine do 1.000 m2.
Računarski upravljana postrojenja za umešavanje i navodnjavanje obavljaju dodavanje hraniva automatski u skladu sa zadatim programom. Količina rastvora koji se dovodi biljkama menja se u zavisnosti od osvetljenja, odnosno aktivnosti biljaka. Tako se ne samo postiže viši prinos, već i štedi voda i hraniva.
