Jagode su jedna od kultura koja se može tokom jeseni posaditi u plastenicima i uzgajati u zimskom periodu. Zbog nižih temperatura, često, tokom zime, dolazi do nedostatka kalcijuma, što se prvo ispoljava na listovima. Simptomi se javljaju na starijim listovima, ali često i na mlađim, zbog čega dolazi do njihovog sušenja.
Na krajevima listova formiraju se svetlosmeđe tačkice koje se, nakon dve do tri sedmice, spajaju i postaju veće. I na ostalim delovima listova vide se uzdužne smeđe pruge. Na kraju, dolazi do sušenja vrhova listova koji izgledaju kao da su sprženi te do usporavanja rasta biljaka, a na kraju, i propadanja jagoda. Kalcijum je od velike važnosti u smislu otporosti na bolesti, ali i prinosa i kvaliteta plodova. Na vršnim delovima plodova jagoda, ali i plodovitog povrća, dolazi do stvaranja smeđih pega koje uzrokuju propadanje plodova. Isto tako, kalcijum je, kao i fosfor, slabo pokretan u zemljištu, ali se lakše usvaja folijarnim tretmanima, zajedno sa borom, koji omogućava njegovo lakše usvajanje u tkivo lista ili ploda. Ako je inkorporiran u zemljište, ne mora da znači da će doći do njegovog usvajanja, naročito ako su, tokom zime, temperature blizu ili ispod nule. Koren tada slabo radi i ne usvaja, ionako sporo pokretljiv kalcijum, u dovoljnim količinama.
Kao i kod plodovitog povrća, kod jagoda, nedostatak kalcijuma takođe se može ješiti prskanjem listova sredstvima koja u sebi sadrže kalcijum i bor, a potrebno je da se koristi i azot, zajedno sa mikroelementima. Nije dobro davati, nakon sadnje jagoda, dosta kalijuma u zemljište jer, u većim dozama, nije kompatibilan sa kalcijumom. Na tržištu se može pronaći dosta sredstava sa lako dostupnim kalcijumom i prskanja se mogu obavljati jednom do dva puta nedeljno. Da bi se sprečilo iscrpljivanje biljaka, osim dodavanja kalcijuma, jagodama bi trebalo seći cvetove i plodove, sve do proleća.
